Gomila prašine nakupila se u dnu police, iza poređanih knjiga. Moje oči je ne vide.
Napipao sam paučinu.
To je najsićušniji deo spleta koji nazivamo svetskom istorijom ili kosmičkim procesom. Deo je spleta koji obuhvata zvezde, umiranja, seobe, plovidbe, mesec, svice, bdenja, karte, nakovnje, Kartaginu i Šekspira.
Deo spleta su i ova stranica koja ne uspeva da postane pesma i san koji si sanjao u zoru i koji si već zaboravio.
Ima li nekog kraja spletu? Šopenhauer je smatrao da je bez smisla kao i ona lica ili lavovi u obrisima nekog oblaka. Ima li nekog kraja spletu? Taj kraj ne može biti etički, jer etika je opsena ljudi, a ne nedokučivih božanstava.
Možda gomila prašine nije manje korisna za splet nego brodovlje koje nosi carstvo ili opojni miris narda.
Horhe Luis Borhes
