A ja se budim
svakog jutra
nova….
I
Uprežem se
u kaiševe
jutra
Onda vučem
svom snagom
da dovučem
dan
do kraja
Pa skinem sa sebe
sve terete
i lebdim visoko
čak ispod plafona
gde je
najtoplije
II
Ne znam kud hrlim
ali mape su mi ispisane
na dlanovima
Držim se tih puteva
a glad me vuče
da skrenem
u zaraslo i divlje
Da se poigram
sa nepoznatim
da opet lovim
i budem plen
Ionako ću
uveče
zakopati
svoj današnji leš
pod pokrivače
umora i ravnodušnosti
III
Izmiču mi
iz sećanja
reči
koje sam znala
u polusnu
I sada
samo prazna ljuštura glave
lebdi
nad novim danom
Polako se ispunjava
obaveznim
besmislenim
stvarima
za prvu pomoć
u preživljavanju
IV
Podižem telo
što se dovuklo za mnom
kroz noć
Uspravljam leđa
spuštam noge
podižem glavu
Bol me podseća
da sam ga već
iznosala
I sve one mogućnosti
što sam ih
ponela iz sna
polako se gube.
Aleksandra Leković
