Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije
Ovo nije knjiga samo o ribolovu, ovo je knjiga koja pokreće drevno pitanje ljudskog usavršavanja. Istovremeno, ovo je veoma vredno književno delo koje nije bez razloga treće po čitanosti u Engleskoj, nakon Biblije i Šekspirovih dela. Za ovo delo zainteresovani su podjednako i ribolovci i književnici.
Prevod je iz originalnog engleskog izdanja, iz prvog (1653), odnosno petog integralnog izdanja iz 1676. godine kojem je pridodat Kotonov deo.
Držim da je na mestu da saopštim sledeće istinite stvari: ni na koji način nisam se upustio u pisanje, niti pak u izdavanje ove rasprave o ribama i ribolovu samo sopstvenog zadovoljstva radi, te ponajpre želim da ona nikog ne razočara, mada i sâm priznajem da u njoj ima puno nedostataka. A ipak, ne mogu a da ne poverujem da će ova rasprava ponekom čitaocu biti od velike koristi ili zabave, što će, ukoliko nije isuviše zaokupljen poslom, učiniti da vreme koje posveti njenom čitanju ne bude utaman utrošeno; otud moje pouzdanje u vrednost onoga što ovde nudim… Baš zato bih voleo da zadovoljstvo koje sam nalazio prilikom istraživanja i sastavljanja svega onog što se ovde nudi na razgledanje i ocenu takođe bude prisutno i kad ga čitalac bude koristio, te bih se ovde mogao i oprostiti od njega. Ipak ću se još malo zadržati, ne bih li rekao da i pored toga što mnogi kažu da je prilikom hvatanja pastrmke mušicom neophodno imati dvanaest mušica, po jednu za svaki mesec, te da, ukoliko se toga budemo pridržavali, možemo biti sigurni da ćemo nešto i upecati, a ja dodajem baš koliko i oni koji prikupljaju seno u dane koji su u kalendarima obeleženi kao lepi. Zapravo, nema nikakve sumnje da će tri do četiri mušice, ako su napravljene kako treba, poslužiti za hvatanje pastrmke tokom čitavog leta; a što se tiče zimskih mušica svi mušičari znaju da su one podjednako korisne kao i prošlogodišnji kalendar. Ovoliko sam smatrao da je potrebno da navedem kao upozorenje, jer se nijedan čovek ne rađa kao umetnik, ili pak ribolovac. Mogao bih još ponešto dodati, ali ne bi bilo umesno na ovom mestu. Međutim, ako ova rasprava bude doživela drugo izdanje, što je moguće, jer sam primetio da se u naše doba takva sreća osmehne i tankim knjižicama, tada ću, tebe radi dragi čitaoče, rado ispraviti što je pogrešno, ili pak dodati sve što može objasniti ili upotpuniti ono što je manjkavo; no za sada nemam ni sklonosti ni vremena da još nešto kažem, osim da ti poželim jedno kišno veče kako bi mogao pročitati ovu knjigu, kao i da ti nikad ne zaduva istočnjak kad budeš išao na pecanje.
Ajzak Volton
Onaj maleni broj događaja iz dugog života Ajzaka Voltona, za koje se zna, pažljivo je istražio upravo ser Haris Nikolas. Ništa od onog što se iz tih dokumenata moglo izvući jednim takoreći alhemijskim postupkom nije ispušteno, a meni nije poznat nijedan važan novi podatak koji je mogao izaći na videlo posle drugog izdanja ser Harisa Nikolasa iz 1860. godine. Ajzak je poticao iz jedne stare porodice zemljoradnika u Stafordširu i, po svoj prilici, bio potomak Džordža Voltona iz Joksola koji je preminuo 1571. godine. Ajzakov otac bio je Džarvis Volton koji je preminuo februara 1595/6, dok se o Ajzakovoj majci ne zna ništa. Sam Ajzak je rođen u Stafordu, 9. avgusta 1593. i bio kršten 21. septembra. Preminuo je 15. decembra 1683, a život je proveo u vreme vladavine kraljice Elizabete, Džejmsa I, Čarlsa I, te u doba Kromvelove Republike, i potom vladavine Čarlsa II. To nespokojno razdoblje u kojem je živeo, prepuno promena i neizvesnosti, nema ničeg zajedničkog sa njegovim pomirljivim karakterom i spokojnim životom za kojim je težio.
Endru Lang
