6. Ako u ljudskom životu pronađeš nešto što je bolje od pravičnosti, istine, samosavlađivanja i muževnosti, jednom rečju, od svega onoga što tvoju dušu čini zadovoljnu samom sobom — ukoliko se to odnosi na stvari u kojima ti ona dozvoljava da radiš po svome razumu — a ukoliko se tiče stvari koje nisu u njezinoj moći, čini da je zadovoljna sudbinom — ako vidiš — kažem — nešto bolje od toga, onda se celom dušom obrati tome i uživaj u onome što si našao da je najbolje. Ali, ako ti se učini da ništa nije bolje od demona koji živi u tebi, koji je svoje sopstvene nagone potčinio samome sebi, koji brižno nadgleda tvoje predstave, koji se, po Sokratovim rečima, oslobodio primamljivosti čula i koji se prepustio vođstvu bogova; ako vidiš da je sve ostalo manje i neznatnije od njega, onda ne puštaj nikoga drugog u sebe: ako samo jedanput pružiš svoju naklonost nekom drugom i odstupiš od svoga načela, nikada više nećeš moći da daješ prednost onom stvarnom dobru koje ti lično pripada. Jer je suprotstavljanje nečega drugog, pohvale ljudske, na primer, ili visoke počasti, ili bogatstva i čulnog uživanja, umnom i opštem dobru protivno božjem zakonu. Iako nam se činilo da će nam sve ove stvari samo za kratko vreme biti ugodne, one odjednom zagospodare nama i povuku nas za sobom. A ti odaberi — kažem ti — bez predomišljanja i slobodno ono što je bolje i drži se toga. „Bolje je, međutim, ono što je korisno.“ Ako je nešto korisno za tebe kao za umno biće, onda to zadrži; a ako ti je od koristi samo kao živom biću, onda to glasno reci i neka tvoje mišljenje ostane nepokolebljivo. Samo, nastoj da ovaj izbor izvršiš dobro!
Marko Aurelije
