Studija o samoubistvu
„Imao sam u školi neobično dobroćudnog i pomalo nesređenog nastavnika fizike, koji je u šali stalno pričao o samoubistvu. Bio je malena rasta, široka crvena lica, krupne glave pokrivene tršavim sedim uvojcima, stalno zabrinuta osmeha. Govorilo se da je, za razliku od većine svojih kolega, dobio najvišu ocenu iz svog predmeta u Kembridžu. Jednog dana je na kraju časa blago primetio kako onaj ko želi sebi da prereže grlo, treba uvek da vodi računa o tome da prethodno stavi glavu u džak kako za sobom ne bi ostavio strašan nered. Svi smo se smejali. A onda se u jedan sat po podne oglasilo zvono i dečaci su pojurili na ručak. Nastavnik fizike je biciklom otišao pravo svojoj kući, stavio glavu u džak i prerezao sebi grlo. Nije napravio veliki nered. To me je izuzetno impresioniralo.
Nastavnik nam je mnogo nedostajao jer je u toj turobnoj, zatvorenoj zajednici bilo teško naći dobra čoveka. Ali u onom muku i pričama o skandalu, što su zatim nastupili, nijednom mi nije palo na pamet da je on učinio nešto loše. Kasnije sam i ja imao dugotrajne depresije i činilo mi se da sam počeo shvatati zašto je izabrao takav očajnički izlaz… Ova knjiga predstavlja pokušaj da se otkrije zašto se takve stvari dešavaju…”
Alfred Alvarez
