Opis
Svrha ove knjige određena je na početku prvog poglavlja. Između ostalog, ona objašnjava zašto sam, pre svega, izabrao direktan pristup Vitgenštajnovim delima, izbegavajući sukob sa brojnim, često talentovanim tumačima koji su mi prethodili. U svom opovrgavanju Vitgenštajnove takozvane privatno-jezičke rasprave, kao i u poglavlju posvećenom njegovoj knjizi O izvesnosti, uzeo sam sebi slobodu da pozajmljujem iz svog vlastitog, prethodno objavljenog rada. Zbog toga se izvinjavam onim mojim čitaocima koji budu primetili ta ponavljanja.
Alfred Ejer
Alfred Ejer (Alfred Jules Ayer, 1910-1989), britanski filozof poznat po svojoj promociji logičkog pozitivizma, posebno u njegovim knjigama Jezik, istina i logika i Problem znanja. Najpoznatiji je po popularizovanju principa verifikacije.
Rođen u Beču kao osmo dete bogatog austrijskog industrijalca, Vitgenštajn se obrazovao kod kuće do svoje 14 godine. U školi se koncentrisao na matematiku i nauku i dve godine je studirao mašinsko inžinjerstvo u Berlinu. Njegovi rani interesi bili su na polju aerodinamike i dok je bio na Manchester Univerzitetu u Engleskoj (1908-1911) izradio je plan eksperimentalnih aviona na mlazni pogon. Spisi filozofa Bertranda Russella i Gottloba Fregea imali su dubok uticaj na mladog Vitgenštajna koji je napustio studije inžinjerstva da bi studirao matematičku logiku na Cambridge Univerzitetu kod Russella, koji je primetio da je strasni učenik ‘uskoro znao sve što je trebalo da predajem’. Napustivši Cambridge 1913. god. otputovao je u Skjolden (Norveška) da bi nastavio u osamljenosti sa svojim filozofskim istraživanjima.
Filozofija
Vitgenštajn je najsnažnije obeležio filozofiju 20. veka, a to je učinio dobrim delom i zahvaljujući utisku koji je ostavio njegov Tractatus logico-philosophicus, objavljen prvi put 1921 na nemačkom a zatim godinu kasnije i na engleskom jeziku, s predgovorom Bertranda Russella. Filozofija Tractatusa predstavlja nastojanje da se filozofija kao metafizika prevlada u ime “mističnog mišljenja” ili “mišljenja mističnog”. On je smatrao da se filozofija sastoji od logike i metafizike, pri čemu je logika osnova metafizike i vodi ka metafizici (stanovišta o prirodi logike uvek imaju ontološke implikacije). Da bi mogli misliti i govoriti o svetu mora postojati nešto što povezuje mišljenje i govor. Taj zajednički element nalazi se u njihovoj strukturi, pa kao što logika otkriva strkturu jezika ona isto tako otkriva i strukturu sveta. U temeljima njegovih razmatranja stoji atomistička filozofska koncepcija.
Teorija sveta
Koncepcija logičkog atomizma kod Vitgenštajna je sasvim specifična. Njoj se u teoriji sveta pridružuje njegova koncepcija o logičkom prostoru koja omogućava da se o svetu misli kao o celini, iako se on zamišlja kao agregat pojedinačnosti.
Šta je svet?
Svet je sve ono što je slučaj ; ako se “slučaj” shvati kao ono što se dogodilo, kao događaj, onda ova teza znači da je svet sve ono što se dogodilo, sve ono što je događaj. Svet kao sve ono što se sastoji od činjenica predstavlja celokupnost činjenica ili celokupnost događaja, a ne stvari. Stvari ili predmeti nisu konstitutivni delovi sveta, već čine supstanciju sveta koja je nezavisna od onoga što se događa, što je slučaj. Osnovni pojmovi koji se javljaju u Vitgenštajnovoj teoriji sveta su: činjenica (Tatsache), stanje stvari (Sachverhalt) i predmet (Gegenstand). Koja je razlika između činjenice i stanja stvari? Stanja stvari su postojeća i nepostojeća, činjenice su pozitivne i negativne, što znači da je stanje stvari nešto što može da bude slučaj, a činjenica nešto što je stvarno slučaj.Predmeti su jednostavni, sadrže mogućnost svih stanja stvari i čine supstanciju sveta.Kombinovanjem predmeta dobijamo stanje stvari, a način na koji su oni povezani u stanjustvari čini strukturu stanja stvari.
Razlika između Rasla I Vitgenštajna Osnovna ideja filozofije logičkog atomizma sastoji se u tome da se, ako ne u praksi a ono u teoriji, raščlanjavanjem sveta može doći do njegovih poslednjih, nedeljivih elemenata koji ga sačinjavaju. Od takvih jednostavnih elementarnih delova sastavljen je svet. Rasl je tvrdio da svet sadrži činjenice koje nisu konačan rezultat analize, već ono od čega tek treba da se počne. Od složenih činjenica u analizi se dolazi do atomskih, a one se dalje mogu raščlaniti na stvari, njihove kvalitete i odnose. Tako su stvari, “partikularije” i njihovi odnosi istinski logički atomi sveta i istovremeno ulaze u činjenice kao njihovi konstituensi. Tvrdeći tako da se svet sastoji od činjenica, Rasl istovremeno tvrdi da se on sastoji od stvari, jer se one pojavljuju u činjenicama kao njihovi konstitutivni elementi. Ali u Vitgenštajnovoj teoriji svet je celokupnost činjenica, a ne stvari. Stvari čine supstanciju sveta i tako određuju formu sveta, a ne njihov materijalni sadržaj. Taj sadržaj čine činjenice. Ali glavna razlika između Raslovog i Vitgenštajnovog logičkog atomizma je u tome što je za Rasla atomizam superiorna metafizička teorija koju treba zastupati zato što bolje od svih ostalih objašnjava strukturu
Priroda logičke teorije. Logika i svet.
Logika i svet su jedno, i logika uključuje sve mogućnosti, sve mogućnosti su njene činjenice. Ne postoji subjekt koji bi stajao iznad logike pa mogao logično ili nelogično misliti. Nužnost kao nužnost ne postoji u svetu činjenica; postoji samo logička nužnost koja predstavlja zakonitosti. Sve što je zakonito mora se pojaviti u logici, jer izvan logike sve je slučaj. U logici nemamo posla sa formama koje možemo pronaći, nego sa onim što nam omogućava da ih pronađemo.Tako je logika transcedentalna, ona je uslov sveta. U odnosu na stavove koji opisuju svet, transcedentalnost logika se ne može shvatiti kao da logika predstavlja transcedentalne istine. Njena transcedentalnost se mora razumeti tako da njeni stavovi pokazuju nešto što prevzilazi sve što se može reći i samo je neizrecivo.
Filozofija, nauka i život
U ovom smislu on određuje i prirodu i funkciju filozofija. Pošto filozofija nije nikakav prirodna nauka, a nije ni logika, pokazuje se da ona uopšte ne može biti teorija, jer nema svoje vlastite stavova.
Filozofija je aktivnost.
Glavni zadatak filozofije treba da bude jasno razlučivanje mišljivog od nemišljivog, ona treba da ograniči nemišljivo iznutra pomoću mišljivog i time kaže na neizrecivo. Jasno prikazujući neizrecivo sama filozofija će značitineizrecivo. Nijedna prirodno-naučna teorija ne menja ništa u strukturi i obliku filozofskih problema. Sve one mogu imati i obično imaju filzofski interpretciju, ali to za samu filzofiju ništa ne znači. Darvinova teorija ne utiče na filzofiju više nego neka druga naučna teorija; one su od bitnog značaja samo za područje prirodnih nauka. Poslednji aforizam Tractatus-a treba razumeti kao rezime čitavog dela: “o čemu se ne može govoriti, o tome treba ćutati“. Ćutanje ne znači jednostavno ne reći ništa, ono nije izraz našeg neznanja ili potpune praznine. Naprotiv, ona nastupa onda kada ono što znamo ne možemo smestiti u reči. To što znamo, osećamo, slutimo prevazilazi naše jezičke mogućnosti; jezik nam postaje nedovoljan. Tada nastupa ćutanje koje znači ispunjen govor. Reči nisu u stanju da ponesu ogromni teret iskazivanja najdubljeg smisla zbivanja svega što jeste. Filozofiji ne treba dozvoliti da i dalje bude teorija koja će se truditi oko pitanja koja sama po sebi i nisu prava pitanja. Filozofija mora biti aktvnost čiji će se delokrug kretati u okviru onoga što se može jasno misliti i izreći. To znači da će ona pomagati da empirijski stavovi kao slike sveta uvek dostignu svoj smisao i istovremeno upućivati na ono što se preko tih stavova pokazuje. To je njena veza sa neizrecivim i ona sama znači to neizrecivo. Jedna od ishodišnih tačaka filzofije Tractatus-a sastoji se u Vitgenštajnovom zaključku da filozofija nije teorija nego aktivnost i da kao takva ne može imati svoje vlastite stavove, tj. da ne postoji filozofski stav. Ako se takvi stavovi ipak pokušaju konstruisati, onda će oni sigurno biti besmisleni, jer ne mogu zadovoljiti logiku jezika u kome su formulisani.
logički atomizam – filozofska teorija B. Russella I Vitgenštajna gde obo filozofa veruju da postoji preoces logičke I filozofske analize jezika koji se konačno otkriva u “atomima” značenja .
