O POJAVAMA I POSTOJANJU
N° 2
To je flaša sa votkom, takozvani alkohol. A pored vi vidite Nikolaja Ivanoviča Serpuhova.
Evo iz flaše se podižu alkoholne pare. Pogledajte, kako ih Nikolaj Ivanovič Serpuhov udiše. Pogledajte, kako se oblizuje i kako žmirka. Očigledno, jako mu je drago, i to uglavnom stoga, što je u pitanju alkohol.
Ali obratite pažnju na to da iza leđa Nikolaja Ivanoviča nema ničega. Ne samo to da tamo nije stajao orman, ili komoda, ili nešto slično tome – nego uopšte ničega nema, štaviše, ni vazduha nema. Verovali vi ili ne, ali iza leđa Nikolaja Ivanoviča nema čak ni bezvazdušnog prostora, ili, kao što se kaže, etra. Otvoreno govoreći, ničega nema. To je, razume se, nemoguće i zamisliti.
Ali baš nas briga za to, nas zanima samo alkohol i Nikolaj Ivanovič Serpuhov.
Evo Nikolaj Ivanovič je uzeo rukom flašu sa alkoholom i prinosi je nosu. Nikolaj Ivanovič šmrka i mrda ustima, kao kunić.
Sada je došao trenutak da kažem da ne samo iza leđa Nikolaja Ivanoviča, nego i ispred – tako reći, pred grudima – i uopšte, unaokolo, ničega nema. Potpuno odsustvo svakog postojanja, ili, kao što se ponekad kaže zbijajući šale: odsustvo svakog prisustva.
Ali, dopustite da se zanimamo samo alkoholom i Nikolajem Ivanovičem.
Zamislite, Nikolaj Ivanovič zaviruje u flašu sa alkoholom, zatim je prinosi ustima, zabacuje flašu dnom uvis i ispija, zamislite, sav alkohol.
Baš vešto! Nikolaj Ivanovič je ispio alkohol i zatreptao očima. Baš vešto! Kako je to uspeo!
A sad smo, evo, dužni da kažemo: istinu govoreći, ne samo iza leđa Nikolaja Ivanoviča ili spreda i unaokolo tek, nego, takođe, i unutar Nikolaja Ivanoviča ničega nije bilo, ništa nije postojalo.
Ono je, razume se, možda tako, kako samo što smo rekli, ali sam Nikolaj Ivanovič, mogao je pri tom da sasvim lepo postoji. Ovo je, naravno, tačno. Ali, otvoreno govoreći, cela stvar je u tome da Nikolaj Ivanovič nije postojao i ne postoji. Eto u čemu i jeste vic.
Vi upitajte: ali šta je sa flašom alkohola? Pre svega, kud se, eto, denuo alkohol, ako ga je ispio nepostojeći Nikolaj Ivanovič. Flaša se, recimo, sačuvala. A gde je pak alkohol? Samo što je bio, a odjednom ga nema. Ta Nikolaj Ivanovič ne postoji, govorite.
Kako je to moguće?
Ovde se i mi sami gubimo u pretpostavkama.
Ali, uostalom, zašto ovo govorimo? Ta mi smo rekli, da kako unutar, tako i izvan Nikolaja Ivanoviča ništa ne postoji. A ako ni unutar, ni izvan ništa ne postoji, to, znači, i flaša ne postoji. Zar nije tako?
Ali, s druge strane, obratite pažnju na sledeće: ako govorimo da ništa ne postoji ni unutar, ni izvan, to se pojavljuje pitanje: unutar i izvan čega? Nešto, po svoj prilici, ipak postoji? A možda, i ne postoji. U tom slučaju, zašto govorimo “unutar” i “izvan”?
Ne, ovde je očigledno ćorsokak. I mi sami ne znamo šta da kažemo.
Do viđenja.
- septembra 1934.
Danil Harms
