Kada je 1942. godine Anri de Monterlan napisao dramu “Mrtva kraljica” (La Reine morte), svetu je podario jednu od najsnažnijih tragedija 20. veka. Inspirisana istorijskom legendom o Ines de Kastro i portugalskom princu Pedru, ova drama prevazilazi okvire kostimirane istorijske priče i postaje surova studija o ljudskoj prirodi, državnom razlogu i nepodnošljivoj težini krune.
U središtu radnje je Ines de Kastro, ljubavnica prestolonaslednika Pedra, čija veza ugrožava političku stabilnost kraljevstva. Kralj Ferante, Pedrov otac, suočen je sa nemogućim izborom: dopustiti sinu da prati srce i time oslabi državu, ili žrtvovati nevinu ženu zarad opstanka poretka. Monterlan koristi ovaj antički motiv kako bi istražio mračne hodnike moći u kojima ljubav nije vrlina, već slabost koja se kažnjava.
Najkompleksnija figura drame nije par zaljubljenih, već stari kralj Ferante. On nije monstrum vođen mržnjom, već vladar koji je suviše dugo gledao u sunce moći i oslepeo za obične ljudske radosti. Njegov lik je simbol egzistencijalne usamljenosti: onaj ko vlada, uvek je sam; intelektualne surovosti: Ferante ubija Ines jer u njenoj “običnosti” vidi pretnju po “veličinu” svog naslednika i tragedije izbora: Svaka njegova rečenica je hirurški rez koji pokazuje da je vlast zapravo stalno biranje između dva zla.
Monterlanov jezik je specifičan – on je lišen suvišne sentimentalnosti. Dijalozi su oštri, aristokratski svedeni i brutalno iskreni. To je teatar u kojem se emocije ne pokazuju suzama, već tišinom i neumoljivom logikom. Autor nas tera da se zapitamo: Šta ostaje od čoveka kada se iz njega odstrani sve što je ranjivo?
Naslov “Mrtva kraljica” odnosi se na jezivu legendu prema kojoj je princ Pedro, nakon očeve smrti, krunisao ekshumirano telo svoje voljene Ines. Iako se drama završava pre samog čina krunisanja mrtvaca, čitavo delo je prožeto tom atmosferom – ljubavlju koja je jača od smrti, ali nemoćna pred životom.
“Mrtva kraljica” nije samo priča o 14. veku. To je ogledalo za svakoga ko se suočava sa odgovornošću, ko oseća sukob između sopstvenih želja i društvenih očekivanja, i ko razume da se za svaku veliku promenu mora platiti visoka cena u krvi ili duši.
“Ubijam ono što volim, jer ono što volim čini me slabim.”
