Ako veliki ljudi pod trajnim dejstvom zle sreće postanu sіtničavi, to ne odaje njihovu duševnu snagu već njihovo častoljublje, kao i da se junaci od ostalih ljudі razlikuju samo po većoj sujeti.
Zlo koje učinimo ne budi toliku mržnju i ne sručuje na nas tolіko progona koliko naša dobra svojstva.
Istina ne pribavlja onoliko dobra koliko zla na svetu prouzrokuje privid istine.
Jedina greška koja se ne može ispraviti jeste slabost.
Čovek duha bi često bio zbunjen kad u društvu slučajno ne bi bilo glupana.
Vrlinu guta interes, kao more reke.
Postoji više vrsta radoznalosti: radoznalost koju inspiriše interes i koja podstiče da naučіmo stvari koje nam mogu bіti korisne; druga vrsta izvire iz oholosti: tada želimo da saznamo ono što niko drugi ne zna.
Ljubav je postojana zbog dva razloga: prvo zato što zaljubljeni nalazi još i da voli nešto u onom koga voli; a drugi razlog je što čovek svojoj postojanosti pripiše časnost.
Postoje ljudi kojima dobro pristaje greška, druge čak nagrde njihova dobra svojstva.
Čovek u svakoj svojoj ulozi preuzima na sebe sopstveni izraz lica i spoljašnost kako bi izgledao onako kako on voli. Odista je tačno da je svet sve sama maska.
Mladost je neprekidni zanos, grozničavo stanje uma.
Sujeta drugih nam je nepodnošljiva zato što vređa našu taštinu.
Stupamo u razna razdoblja života kao početnici, često bez iskustva kao da broj godina ništa ne vredi.
Kako mlada žena ne bi izgledala koketna ili muškarac u godinama smešan, preporučljivo je da i ne govore o ljubavi u kojoj možda imaju udela.
Malo njih zna da budu dobri starci i starice.
Velikog čoveka ne čini manje strasti od uobičajene ili više vrlina od proseka, nego veličanstvenost plana koji je on zamisli.
Larošfuko
U našoj kulturi dobro poznati i veoma popularni mađarski pisac, esejista i mislilac Bela Hamvaš načinio je veoma smeo i ambiciozni poduhvat – izdvojio je iz celokupne duhovne istorije covecanstva ona, po njegovom mišljenju, najznačajnija pisana dela (zapravo, njihove odlomke) i od njih sastavio zbornik najumnijih mislilaca ljudske istorije, od Hermesa Trismegistosa, Lao-Cea, Konfucija, Bude, preko Heraklita, Platona, Origena, Svetog Avgustina, Erazma, Paskala, Getea, pa sve do Jaspersa, Hajdegera i Siorana.
