Jasan Pogled
kunem se, bila bih srećnai u staroj godini,samo da me nisu tjerali na tolajf koučevi.kunem se, bila bih srećnasvakog dana –samo nek se probudimi dosta za danas.ne bih krpila gnijezdoiz koga ne moguda vidim nebo.ali oni ne popuštaju.kažu da se mora biti srećan,zahvalani pozitivan.iskaču iz frižidera.vire dok si u toaletu.kažu […]
Uvod Uobičajena, tradicionalna, Prosvetiteljstvom inspirisana shvatanja i koncepcije istorije književnosti kao pravolinijskog, u beskonačnost stremećeg toka čiju metafi zičku osnovu čini teorija progresa i nadilaženja, a koja za konsekvencu ima ukidanje (nem. Aufhebung) i prevazilaženje prethodnih članova niza (epohe književne istorije koje stoje iza „najnovijih tendencija“), nailaze na udar i […]
Okrenuta leđima devojčica juri ka izlazu koji vodi tamo preko, tamo gde je sve belo poput njene letnje haljinice. Ona zna da će morati da trči brzo, odlučno, i da nikad ne pogleda nazad. Devojčica se zove Puja. Ima 10 godina i rođena je u bordelu u Kalkuti. Seriju fotografija […]
U živopisnom, devičanskom dekoru mandžurske tajge smenjuju se mirno dani i noći; jedno godišnje doba ravnomerno, prijateljski ustupa mesto drugom; teku životni ciklusi brojnih stanovnika divljine… Samo moćna, večna priroda ostaje neizmenjena, sveprisutna, čuvajući u svojoj prebogatoj riznici neobične, prastare priče, uspomene što se oko logorskih vatri lovaca viju kao […]
Čitavog života sam živeo u knjigama, za knjige i sa knjigama; u skorije vreme imam tu sreću da mogu da živim i od knjiga. I upravo sam posredstvom knjiga po prvi put shvatio da postoje i drugi svetovi izuzev mog; po prvi put zamislio kako bi to bilo biti neko […]
Tekst koji sledi je deo iz knjige “Uvod u kratku istoriju budućnosti” jednog od najuticanijih savremenih evropskih mislilaca, ekonomiste, pisca i političkog analitičara, koji je pre trideset godina najavio kloniranje, potom sadašnju krizu kada je mnogima to delovalo nemoguće. Kratka istorija budućnosti je knjiga o mogućih pet talasa budućnosti, a na osnovu analize ključnih […]
Kada se najzad domogne prilike da kod fotografa na uglu izmoli svoju sliku, uskoro će, pošto fotografije budu razvijene, taj čovek uvideti da ona osoba na slici ni najmanje ne liči na njegovu sopstvenu predstavu o sebi samom, ali šta vredi imati ideju o vlastitom izgledu, jer ova, u rasporedu […]
Neuklopljiv pa nepoželjan Vladimir Dvorniković rođen je 1888. godine u Severinu kao najstarije od jedanaestoro dece profesora Učiteljske škole u Sarajevu i seoske učiteljice. Po završetku gimnazije (Zemun, Sarajevo), 1906. upisuje studij filozofije u Beču, gde je slušao predavanja Jerusalema, Gomperca, Jodla, Hoflera i drugih. Doktorirao je 1911. kod Fridriha […]
Filozofija biologije je relativno nova disciplina, iako su razmišljanja o živoj prirodi, nesumnjivo, bila sastavni deo filozofije od davnina. Počev od Aristotelovih prirodnjačkih spisa, pa do savremenih vitalističkih koncepcija, filozofi su sebi iznova postavljali pitanje: „Šta je život i po čemu se živi organizmi razlikuju od ostatka prirode?” Očekivalo bi […]
„Bivšu“ ljubavnicu Fjodora Dostojevskog i ženu Vasilija Rozanova, dvojice velikih ljudi, pisca-filozofa i filozofa-pisca, koji su ostavili neizbrisiv trag u ruskoj kulturi i ruskoj nacionalnoj svesti, prikazuju kao furiju, zlu ženu, zmiju otrovnicu, koja ništa drugo nije radila nego zagorčavala život dvojice ruskih genija. Ili, tačnije, jednog genija (Dostojevskog) i […]