Malobrojne su kod nas knjige sa temom helenske filozofije do Sokrata. Sada, u vremenima raznih oskudica, dobili smo gotovo istovremeno dve knjige iz vremena najranije starogrčke duhovnosti: kapitalnu zbirku Hermana Dilsa (Diels) Predsokratovci (u Nemačkoj se pojavila daleke 1903) i knjigu naslovljenu Filozofija Heraklita Mračnog (izdao Nolit u svojoi Filozofskoj biblioteci) profesora Miroslava Markovića. Heraklitovi Fragmenti su i poslednji put kod nas (Grafos, 1981) izdati prema jednom starijem prevodu M. Markovića (njegov prvi prevod pojavio se još 1954), s tim — što ovo izdanje prati predgovor dr Miloša Durića. U meduvremenu, u dalekoj Meridi, u Venecueli, 1967. godine, kao plod dugogodišnieg rada na Heraklitu, pojavila se knjiga Miroslava Markovića Heraklit. grčki tekst sa kratkim komentarima, u kojoj autor daje kompletnu zbirku grčkih, latinskih i drugih izvora sa citatima i navodima Heraklita. Ovo izdanje predstavlja temelj na kojem je nastala ova knjiga.
Fr. 1. – Za taj logos, premda je vecan ljudi nemaju razumevanja, ni pre nego što cuju za njega ni kad su čuli: jer iako se zbiva sve po tom zakonu (logosu), ljudi izgledaju kao neznalice kad se ogledaju u takvim recima i delima o kojima ja govorim, kada tumacim svaku stvar prema njenoj prirodi i pokazujem kakva ona zbilja jeste. A drugim ljudima ostaje skriveno ono što cine dok su budni, baš kao zaboravljaju ono što cine dok spavaju.
Fr. 2. – Zato valja slediti ono što je zajednicko. Ali iako je logos zajednicki vecina živi tako kao da svako ima svoju vlastitu pamet.
Fr. 6. – Sunce je svaki dan novo.
Fr. 8. – Suprotno se sjedinjuje i iz razlicitog nastaje nejlepša harmonija i sve biva borbom.
Fr. 10. – I priroda, mislim, teži ka suprotnom i iz toga stvara sklad, a ne iz jednakog, kao što je zaista sjedinila muški pol sa ženskim a ne svaki od njih s istorodnim, i tako stvorila sklad kroz suprotnost a ne kroz jednakost. Čini se da to radi i umetnost oponašajuci prirodu. Slikarstvo meša sastojke belih i crnih, žutih i crvenih boja i stvara slike slicne uzorcima. Muzika pomeša visoke i niske, duge i kratke tonove u različitim glasovima i stvara jedinstvenu harmoniju. Gramatika, pak meša vokale i konsonante i od njih stvara čitavu umetnost. To beše rečeno i kod mracnog Heraklita: Veze: celina i deo, složno i nesložno, skladno i neskladno i Jedno iz Svega i sve iz Jednog.
Fr. 23. – Ime Pravde ljudi ne bi poznavali kad ne bi bilo nepravde.
Fr. 26. Mudro je poslušati ne mene vec logos i i priznati da su sve stvari Jedno.
Fr. 30. – Svet ovaj, isti za sve, nije stvorio niko ni od bogova ni od ljudi, vec je uvek bio, jeste i biće večno živa vatra koja se s merom pali i merom gasi.
Fr. 32. – Jedno, koje je jedino mudro, nece i hoce da se naziva imenom Zevs.
Fr. 45. – Granice duše neceš, iduci, pronaci, makar pregazio svaki put, tako dubok logos ima.
Fr. 49. – Jedan je za mene koliko deset hiljada ako je najbolji.
Fr. 49a. – U iste reke ulazimo i ne ulazimo i jesmo i nismo.
Fr. 50. – Heraklit tvrdi da je sve deljivo i nedeljivo, nastalo i nenastalo, smrtno i besmrtno, logos – večnost, otac – sin, bog – pravednost: Ako poslušate, ne mene nego logos, mudro je priznavati da je sve jedno.
Fr. 51. – Oni ne razumeju kako se ono što je suprotno samo sa sobom slaže, to je harmonija kao kod luka i lire.
Fr. 53. – Rat je otac i kralj svemu, jedne je pokazao kao bogove a druge kao ljude, jedne je ucinio robovima a druge slobodnima.
Fr. 54. – Nevidljiva harmonija je jača od vidljive.
Fr. 60. – Put prema gore i put prema dole je jedan isti put.
Fr. 72. – S logosom s kojim se vecinom stalno druže, a koji svemirom upravlja, ne slažu se, i ono na šta dan na dan nailaze, čini im se tude.
Fr. 80. – Valja znati da je rat sveopšta pojava, da je pravda borba i da sve nastaje kroz borbu i po nuždi.
Fr. 88. – Jedno isto je u nama: živo i mrtvo, budno i spavajuce, mlado i staro. Jer je to kad se promeni – ono, a ono kad se ponovo promeni – to.
Fr. 89. – Budni imaju jedan zajednicki svet a oni koji spavaju okrecu se svako ka svom vlastitom.
Fr. 91. – Prema Heraklitu nije moguce dva puta stupiti u istu reku, ni dva puta dotaci istu smrtnu supstanciju s obzirom na njen kvalitet, vec se ona silovitošcu i brzinom promene raspršuje i opet skuplja, pridolazi i odlazi …
Fr. 103. – Na obodu kruga zajednički su početak i kraj.
Fr. 107. – Oci i uši su ljudima rđavi svedoci ako imaju varvarske duše.
Fr. 111. – Bolest čini zdravlje ugodnim, zlo – dobro, glad – sitost, umor – odmor.
Fr. 123. – Priroda voli da se skriva.
Fr. 126. – Hladno se ugreje, toplo se hladi, vlažno suši, suvo se ovlaži.
