– Danas su Blagovesti – kažeš, a razmičeš zavjesu da namjutro uđe.Žmirkam, zgodilo me sunašce pravo u oko.Lijepo je kad ti to tako objaviš.Pristoji ti.To je dobro jutro.Ne bih tu ja ništa dodav’o… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Jednom ćemo da odemo na Moravu.Kao pravi ribolovci.Da čekamo strpljivo na obali rijeke.Pa kad struna zadrhti, da znamo šta nam je činiti.A ima i ono zvonce što prene iz dubokog zamišljaja.Prolazi vrijeme, otiče Morava…– Šta će biti za ručak? – pitam, tek da bih izronio.– Riba – kažeš, tek da […]

Cilikne nešto u kuhinjici kao zvonce.Mora da je kašičica dok razmućuješ med u čaši.Onda zvecne kao praporac.Mora da uzimaš crveni ibrik.Pa klikne.Mora da uključuješ ringlu.Onda tišina. Duga tišina…Pa žubor kao potočić.Mora da voda vri.Čekam da uđeš.Ne ulaziš.Zakuvavaš kafu.Čujem i kako šoljicu stavljaš na stočić.I onda ništa ne čujem…Znam da nećeš […]

Izađem u malu noć, pa mirišem lavandu.Mirišem i mirišem, hvatam najtanju strunu.– Šta radiš tu u tom mraku? – pitaš i pališ vanjsko svijetlo.– Ništa. Sjedim. Isključi.Donosiš svoju hoklicu.– Osjećaš li kako miriše lavanda?– Ne osećam.– Pa skoncentriši se, osjetićeš.Pa se koncentrišeš, ja mirišem.A lavanda pjevuši u mraku… Boris Jovanović […]

Da se uzverem na drvo, ne ide.Nije toliko visoko, a i grane su tanušne.A ova naša zgradica još niža od ovog drveta.A baš mi se gledaju zvijezde.Ima tu nešto…Nijesu baš bili ludi oni što su ih cijelog života gledali.Mada…Dosegli su neke tajne, popeli se do nekih visina.Mada…Razmrsili su, može biti, […]

– Znaš li onog glumca što se razveo od one glumice?– Misliš na onoga što je glumio u onom filmu?– Taj, taj…– Pa što, da nije umro?– Kako, bre, umro mlad čovek!– Pa dobro, i mladi umiru…– Kako možeš da misliš tako crno?!– Mogu, što da ne mogu…Nastupi tišina.– I […]

Volimo tamo da svratimo.Kad se u kasno ljeto vraćamo s mora.Sa visoke terase gledamo kukuruzno polje.I bijele prikačene oblačiće.Ovčice koje pasu po nebu.Pirka i hladi.Tada, uglavnom, ćutimo.Stigne nas slatki umor.Ti razmišljaš o ljetu koje još traje.Ja razmišljam o jeseni koja dolazi… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja […]

Očistim peć.Istresem pepeo.Nacjepkam za potpalu.Unesem.Stavim kockice, ukrstim.Zatvorim vratanca.Čekam.Čekam.Čekam.Čujem te kako otresaš snijeg.Skačem ispod ćebeta.Potpaljujem.Evo mi vatrice! Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Sjedoh i ja na sanke!– Čvrsto se drži – kažeš i otisneš se kao kočijašu vesternu sa Apačima.Dobro je što me ne vidiš kako skapavam od straha.Upravljaš sankama kao pilot.Kočiš na dnu staze, kupaš nas sniježnom prašinom…– Kako je bilo? – pitaš, a oči ti razigrane.– Nije loše – kažem, […]

Odemo ponekad u onu malu, bijelu, na brdu.Ne u ovu veliku, turističku, u parku, šarenu kao šećerlema.Uzletimo, kažem, do one male bijelešto je sletjela na brdašce kao leptir.Dok se do nje ne stigne, može da se sriče molitva…Može i da se recituje poezija, u sebi.Ko šta voli…Može i o svemu […]