Jasan Pogled
Sišla je odnekud, učinilo mi se s neba, ona je zadihana rekla – sa zvonika. Vidim rumeni val kako joj naliva gojne obraze. Podižem glavu – i zaista – jedan uglačani kameni šiljak ubada nebo. Zašto se penje i kako se penje i kojim čudom kameni šiljak visi na nebu […]
Ušli smo u ‘’Crni biser’’. Bećir je običan, punačak, lagano poguren, glavat, razbacane oprljene brade, dobrih očiju iz kojih teče plavetnilo. Otpijamo ćutke, dime se potrošene riječi kao čaure. Na mokro staklo lijepe se pihtijasta lica, rastapaju se, nestaju. Oživljuju mrtvi u mom strahu, brčkaju se u plićaku, otresaju kapi, […]
Stalno je govorila: Gledam ih s prezirom. Stalno sam želio da me gleda. Nikada me nije gledala. Samo je pričala i krila oči. Kad me je konačno pogledala, stresao sam se od prezira u lijepim očima. I ostavio sam je. Kao umiruću pčelu. Nosim žaoku u srcu.
On je baštovan. Stavi ruke na kukove i divi se povrću i cvijeću. Kad mu pričaju, ne sluša ih. Samo stavi ruke na kukove i gleda kako mu bašta vene. Nudim ga cigaretom. -Ne pušim-kaže i uzima. Uobručio nas je kolut dima.
Sa vrha ulice dokotrljala se narandžasta lopta. Odskočila je na trotoar. Skakutala pa stala. Gledam je sa balkona. Danima je obilaze. Da siđem i uzmem to majušno sunce?
Uhode me riječi. Pravog zdravog. Kvare me pomisli, nevinog i čistog. Prljaju me ideje. Slobodnog. Ribe ćute. Kamen. Mrtvaci. I niko ti ne traži da opjevavaš nebo i da ga opljuvavaš. Spusti nišan. Ne moraš da pucaš, samo zapni oroz, naoštri pogled, treniraj oko. Govori mi u kafani, u Nikšiću, […]
Kafana Snevač nikada nije postojala. Nije postojao ni pisac priče koji je priču doneo u kafanu Snevač Prvom Snevaču sa ispisanom molbom da je ovaj pošalje na konkurs knjižare Karver potpisanu bilo kojim imenom. Priča Treći Snevač ili Šta znači Hemingvej – postoji.