’’Abbey road“ (1969)
Vanvremenska, kosmička, setna ’’Because“ bila je poslednja pesma snimljena za hronološki poslednji album Bitlsa – ’’Abbey road“, Lenonova trodelna harmonija u cis -molu, inspirisana time što je Lenon čuo Joko Ono kako svira deo ’’Adagio sostenuto“ iz Betovene klavirske sonate – poznatije kao ’’Mesečeva sonata“.
’’John je napisao ovu melodiju, rekao je George Harrison. Podloga je pomalo poput Beethovena. I trodelna harmonija u pesmi. Paul obično piše slađe melodije, John, nekako više, one rave-up stvari ili one čudnije. Mislim da mi je ovo možda najdraži album. Tekstovi su tako jednostavni. Harmoniju je bilo prilično teško pevati. Morali smo to zaista naučiti. Ali mislim da je to jedna od melodija koja će impresionirati većinu ljudi. Stvarno je dobra“.
Što se same kompozicije, sonate koja je inspirisala Lennona za vlastito remek- delo kojim je u svakom smislu zaokružio priču o The Beatles (uzdigavši je poslednjim činom na najviši nivo) tiče, priča je sledeća: kada je 1801. godine Betoven završio sa komponovanjem svoje sonate br. 14, u cis-molu (op. 27 br.2), dodao je i naziv ’’Quasi una fantasia“ (kao fantazija), što se najviše odnosi na samu formu sonate. Svojim melanholičnim (blues?) karakterom, Betovenova ’’ Mesečeva“ sonata smatra se pretečom muzičkog romantizma… Naime, kod trostavnih sonata prvi i treći stav su obično brzi, a drugi je spor. Betoven je to promenio i sonatu komponovao tako da je prvi stav spor (Adagio sostenuto), drugi malo brži (Allegretto), a treći veoma brz (Presto agitato). Neki kažu da je Franc List za drugi stav prokomentarisao da je kao ’’cvet između dva ponora“. Naredne godine ovu sonatu Betoven je posvetio svojoj učenici Đulijeti Đukardi (Julie ’’Giulietta“ Guicciardi).
Naziv ’’Mesečeva sonata“ pojavio se tek pet godina nakon Betovene smrti – 1832. godine, kada je muzički kritičar i pesnik Ludvig Relštab prokomentarisao da ga atmosfera prvog stava ove sonate podseća na mesečinu na Lucernskom jezeru. Betoven, najpoznatiji tvorac sonatskih kompozicija, buntovnik po prirodi, veoma plahovitog temperamenta, istupiće iz ustaljenih muzičkih okvira i otvoriti nove perspektive koje će preovladati muzikom 19. veka. Postoji legenda vezana za nastanak ove magične sonate: šetajući pokraj reke Betoven je svako veče zaticao na klupi slepu devojčicu kojoj je majka opisivala izgled meseca. Opčinjen ovom slikom 1801. godine načinio je klavirski sonet br. 14 u cis-molu, op. 27 br. 2, koji je iste godine prezentovao javnosti. Čuvši Betovenovu sonatu: ’’Tek sada vidim koliko je mesec zaista lep“, rekla je devojčica.
Gotovo dva veka kasnije, jedan drugi buntovnik i po mnogo čemu romantik plahovitog temperamenta istupiće iz ustaljenih normi svog vremena i otvoriti novu perspektivu muzici 20. veka, zaokruživši mit koji je stvorio sa sopstvenom muzičkom grupom kao deo jednog neponovljivog vremena čiji se odblesci, poput betovenovske mesečine na Lucernskom jezeru mogu videti i danas u dušama svih onih zanesenjaka koji umeju da uživaju u plodovima venvremenske umetnosti.
Kako legenda kaže, marta 1969. John i Yoko boravili su u kući bubnjara Bitlsa Ringo Starra. Yoko Ono je sela za klavir, počela da svira čuvenu sonatu Ludwiga Van Beethowena –’’Moonlight“, Lennona je to nadahnulo, inspiracija je učinila svoje i u tim momentima nastala je čuvena pesma ’’Because“, koja će par meseci kasnije – početkom avgusta, biti snimljena za album ’’ Abbey road“.
’’ Yoko Ono je svirala ’’Moonlight“ sonatu na klaviru“, rekao je John Lennon u intervjuu Davidu Scheffu. ’’ Bila je klasično obučena pijanistkinja. Rekao sam joj: ’’Možeš li svirati te akorde unatrag?“. i napisao sam pesmu ’’Because“ oko njih. Lirika pesme govori sama za sebe, jasna je. Nema tu sranja. Nema slika, nema opskurnih referenci“,objašnjavao je tada Lennon, aludirajući pre svega na vlastite numere ’’Lucy in the sky with diamonds“ i ’’ I’m the walrus“, njihove uvrnute, psihodelične melodije i čudesne slike, igre rečima, nadrealne i sarkastične asocijacije.
U intervjuu iz 1992., Yoko Ono se priseća
kako je nastala pesma ‘’Because”:
’’Kad
to stvarno slušate“, rekla
jeYoko Ono, ’’vidite da je on u jednom trenutku svirao akorde unatrag, ali mislim
da se na kraju to malo očistilo u pop formatu. Dakle, nije upotrebio sve
akorde. Ali to je bila početna inspiracija“.
Baš kao što je Ludwig Van Beethoven u svoje vreme bio revolucionaran kompozitor, hrabro sledeći svoj novi put i zauvek menjajući klasičnu muziku , tako su i Beatlesi na neki način otvorili vrata novom dobu u pisanju pesama i muzici. Beethoven je rođen u klasičnoj muzičkoj eri, gde je muzika bila uravnotežena, čista i elegantna. Pretvorio ga je u romantičarsko doba, gde je muzika postala puna energije i strasti. Beatlesi su na sličan način uzeli jednostavnu i ogoljenu rock-’n’-roll muziku 50-ih i transformisali je u takozvanu popularnu muziku. Oni su uticali na kantautore da postanu kreativniji, sofisticiraniji i imaju više umetničke slobode.
Aaaaaahhhhhh…
Because the world is round it turns me on
Because the world is round…aaaaaahhhhhh
Because the wind is high it blows my mind
Because the wind is high…aaaaaaaahhhh
Love is old, love is new
Love is all, love is you
Because the sky is blue, it makes me cry
Because the sky is blue…aaaaaaaahhhh
Aaaaahhhhhhhhhh…
Aaaaahhhhhhhhhh…
Aaaaahhhhhhhhhh…
Melodija akorda poseduje ledenu gracioznost koja ne uspeva da angažuje emocije, već lebdi na povetarcu uzvišene igre reči. Pesma je snimljena početkom avgusta 1969. (1., 4. i 5. avgusta 1969.) u postavi: John Lennon – vocal & lead guitar, Paul McCartney, vocal & bass guitar, George Harrison – vocal i Moog synthesizer i George Martin (legendarni producent Bitlsa) koji na ovom snimku svira electric spinet Baldwin harpsichord. Bila je to ujedno jedina pesma snimljena bez bubnjeva, bez učešća Ringo Starra. ’’Because“ je završena na sam dan kada je napravljena i čuvena fotografija Bitlsa na pešačkom prelazu ispred studija (dakle 5. avgusta 1969.), buduća omotnica albuma ’’Abbey road“, objavljenog krajem septembra iste godine (tačnije 26. septembra 1969).
’’ Bila je sredina popodneva“, priseća se u svojoj knjizi ’’ Here, there and everywhere – My life recording music of the Beatles“ legendarni inženjer snimanja muzike Bitlsa Geoff Emerick. Svetla u studiju 2 bila su prigušena zbog atmosfere. Četiri Bitlsa – i Ringo je bio tamo, pružajući moralnu podršku, bili su okupljeni u polukrugu, a oskudna prateća muzika tiho im je svirala u slušalicama. Trebalo je više od pet sati snimanja tog popodneva da se izvedu i snime svi zahtevni vokali, i premda je strpljenje Džona Lenona bilo jako isprobano tog dana niko nije odustao. Cilj je bio savršenstvo i niko nije bio spreman prihvatiti ništa manje. George Martin je zauzeo svoje mesto pored mene u kontrolnoj sobi, pažljivo slušajući. Yoko je bila gore s nama, ali celo popodne nije progovorila ni reči. John, Paul i George Harrison imali su svaki svoj mikrofon, ali svi su snimani na jednu traku, pa sam bio usredsređen na balansiranje svega. Njih trojica pevali su tog popodneva iznova i iznova pesmu ’’Because“, prošavši je dvadeset-trideset puta. Retko su pevali u neskladu i dobro su se sećali svojih delova, ali nije bilo ni malo lako precizno frazirati, započinjati i završavati svaku reč tačno u isto vreme. Tog popodneva neobično strpljivi Lennon u jednoj je trenutku puknuo i rekao: ’’Isuse Hriste, daj mi malo odmora. Voleo bih da nisam napisao ovu prokletu stvar“. Ipak, nastavili su do kraja, sva trojica zajedno. Znali su da rade nešto posebno, nije bilo uobičajenog zezanja, bili su vrlo ozbiljni i skoncentrisani. Tog dana video sam četiri Bitlsa u najboljem izdanju. Postojala je stoprocentna koncentracija svih njih – čak je i Ringo, koji je mirno sedeo zatvorenih očiju, ćutke nagovarao članove benda za njihov najbolji nastup. Bio je to fantastičan primer njihovog timskog rada koji je godinama toliko nedostajao. Primamljivo je bilo zamisliti šta bi još Bitlsi mogli postići da su ostali zajedno i zadržali taj duh“.
Bilo je to vreme kada je heroin hladno lebdeo oko tela Džona Lenona dajući pesmi atmosferu vizionarskog otplovljavanja u neke druge ravni postojanja, poznate samo autoru ove nezaboravne melodije, setnog, mističnog, atipičnog, opraštajućeg kraja neponovljive Bitls magije … dodir večnosti od kojeg vas obuzima neka čudesna seta i jeza, nemoć da bilo šta preduzmete nego da se prepustite hipnotičkim čarima vanvremenske melodije, magične aure koja je upravo zatvarala jedan mistični krug Bitlsa i jednu neponovljivu deceniju koja je upravo počela i završila se sa njima – kao i sve slobode i kreativni usponi oslobođeni nepreglednim poljima mašte i inspirativnosti koji je svetu ponudio ovaj bend, predvođen pre svega Džonom Lenonom.
Bilo je to, igrom sudbine, poslednje snimanje Beatlesa kao grupe (Lennon će već u septembru 1969., pre izlaska albuma ’’Abbey road“, objaviti da napušta bend, što će se čuvati kao tajna sve do 10. aprila 1970. kada će Paul McCartney zvanično objaviti kraj The Beatlesa svojim odlaskom). Ipak, pesma ’’Because“ i muzika koju su stvorili te decenije ostaće zauvek da pleni i nadahnjuje, nadahnjuje svet poput kompozicije Ludwiga Van Beethovena koja je poslužila kao inspiracija i poslednje nadahnuće The Beatlesa da svetu pruže ono što niko pre ni posle njih nije uspeo, magiju jednog jedinstvenog duha i muziku koja nadilazi sva ograničenja – bezvremenu, gracioznu, setnu, a istovremeno i lepršavu kao romantičarska sonata jednog od najvećih kompozitora kojeg je svet ikad imao – velikog, neponovljivog Beethovena.
By Dragan Uzelac, nadahnut besmrtnim duhom Bitlsa, maj 2021.
