Zašto bi trebao živiti? Ne moramo. Zašto bi trebao patiti? Ne moramo. Zašto ne bi trebao umrijeti? Umrli smo. Thomas Ligotti Smrtne pjesme S engleskog preveo Patrik Weiss
Art
Bože pravde!
Imala sam sedam godina kada sam vidjela do temelja razrušen, uništen, pokopanVukovar Iz neke prostorije naše nekadašnje kućeizraslo je tada stabloMeni je to bilo smiješno jer kurca nisam kužila Stara me našamarala i natjerala da se tako uplakana fotografirampored naše kuće na Slaviji koja je gledala na vodotoranjOnda nas je odvela do njega, […]
Pesnik
Pesnik je zvanica tišine na bučnom razaraču događaja. Pesnikova silueta dogoreva u umu pobune, u emociji značenja. Pesnik krene kao reči a stiže na vreme da čuje rečitost zastave pesme. Pesnik hoda kao hir, kao istina, kao poverenje među predelima. Pesnik ima sve što krajnosti kažu o svetu, o ljudima. […]
Mala moja – Sjećaš li se onog svog rančića
– Sjećaš li se onog svog rančića oker boje, kožnog…ne znam je li to oker, onaj… znaš?– Znam, znam. Zašto?– Onako, pade mi na pamet…– Rančić ti pade na pamet?!– Sanjao sam, u stvari, kako si stavila rančić na leđa,pretvorila se u djevojčicu i pobjegla…– Svašta ćeš ti sanjati…– Pa […]
Godišnjice mature
Izbegavam godišnjice maturesva ta razvrstavanjapo veličini egai obimu grudi Odbijamda se suočimsa protekom vremenašto vrišti na mene kroz njihove očii moje Plašim se da nikog ne bih prepoznala ako su nestali ožiljcikoje smo ostavljalijedni na drugima a sećam se da su nam i tada zubi bili oštrii da su ujedi […]
Belvedere
Klimt otire zlatne dlanoveo radnu haljuključevi tela su ključevi svetane budi nemirna Rutovo zaustavlja vreme I ušli suda mi ukradu životda moje bližnje rasporedenekog u Belzennekog u Treblinkua mene u Belvedere Koračam po čoji detinjstvaodmah tu iza uglasa vrata maše doktor Frojdstrah je naš jedini prijatelj Čujem uljeze čizmompo bambusu […]
Mala moja – Mogli bismo do zlatnog Peka ili do Rasine
Mogli bismo do zlatnog Peka ili do Rasine,Rasina je bliža.Tako sam pomišljao tog jutra dok sam otvarao novinena onoj hoklici.Kad dođeš sa pijace, počeću da te ubjeđujem…Kupimo šator za dvoje na akciji,vreće za spavanje već imam…A i posude za ispiranje zlata mogu se pronaći na oglasima…Vjerovatno.To bi ti mogla da […]
Prosjak
Njegovo čelo prosi noć,a njega razapinje dan kao novac tuge kojije dobio na rođenju. Pesnik od njega stvara mermer svojih reči izkojih izvlači preobražene rečisiromaštvo,samilost,prošnja,reči preobražene u njegove trenutke. Prosjak,okamenjen kao sivilo,okamenjen kao izrečena tuga,gurnut na margine našeg dobra i zla,prosi našu ljudskost,prosi našu oholost,prosi nepromenjivost sveta. Sanda Ristić Stojanović
Pogrešno protumačene poruke
Stojim na stenisa koje jekažuEgej skočio u smrti mislim koliko smo putaumrlizbog porukakoje su nam slalione koje smo čekalina nekim strmim obalamaželjnizagrljaja i toplinea videli samocrna jedrana modrom morui čistom nebubez utehe bez nade bez ljubavi Aleksandra Leković
Mala moja – Gluvo doba
Gluvo doba.Umalo ne rekoh – ponoć mene.Isuviše mraka, previše tišine.Sanjam kako me hladna voda plavi…Mili uz mene kao zmija.Probudim se, vidim ti obris pored sobnog prozora.Stojiš u mraku, gledaš kroz venecijaner.Okrenem se, pokušavam da zaspim.Kakva mističarka, pomišljam, šta li joj je sad na pameti… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja […]