Jasan Pogled
Izdaju me i materijal i delovi prvo leđa desno rame sad ovo drugo koje nosi veću težinu izgleda da su ramena ta na koje je spalo da podnesu pritisak i teret da izdrže grč koji kreće iz stomaka i glave koji drži telo da ne sklizne na pod kao bezoblična […]
Mi nemamo baštu.Imamo nešto kao baštu.Nije to baš to.Ti si nekada imala baštu.Ja nikada nijesam.Uvijek sam gledao nečije bašte.Uvijek sam onako blenuo u tuđe bašte kao pas.I kad blenem, zadubim se.Da se ne vratiš i ne povučeš me, ostao bih.Poslije ne bih mogao lako da te stignem.Vjerovatno bih cvilio i […]
Sve te žene kojima sulomili riječiili kostikoje su kamenovalipjesmama pakostisve te ženekojima je san morai one koje su se sakrileispod hiljadu koraone koje su gubilerazum i glaskoje nijesu ljubileni slavani spassve te žene u čijim životimanema radostisve žene čiji su životiostarali još u mladostione koje su na lomačispaljivalikrila im lomilii […]
Nastavljati uprkos svemu, uprkos tome što su ženu u Avganistanu kamenovali zbog glupe, lažne optužbe,što je sin jednog moćnika autom usmrtio djevojčicu i nastavio da vozi, i nije dobio zatvorsku kaznu,nastavljati posle svake mržnje, bijesa, bespomoćnostikao da se nas to ne tiče ili smo mnogo jaki ili smo nezainteresovani,ne znam […]
Padam u ćutanja mrka. Gusta, otrovna i zla. Od reči,koje slutim Padam u najdublju jesen crvenih leđa. Mokra od suza, padam, o padam,u sive oblake noćne. U nevreme i poplavu. U nesrećan splet okolnosti. Padam u iskušenje i strast. U kaktuse i žbunje. Na cvećekoje tugom vene. Padam u ludilo […]
Beležim na spisakjoš jedan maliminus ovog jutra što je mirisalona letnji pljusaki iznenadnu svežinu ali bez vazduha u mojim plućima što dišu plitko i gutajumale zalogajevremena bezuspešno pokušavajućida se oduprutežinii umorudok sklanjam pogled od bele pilule na stolušto nudiutehui poraz Aleksandra Leković
Postoje one bubice, crvenkaste, sa crnim tačkicama,u rano proljeće, u našem parku, što se kače jedna za drugu.Kao vozić.Kad šetamo, vidimo ih.Toliko ih ima.Ti mi kažeš: Vidi, eno one bubice.Pričam nešto ozbiljno.Pravim se da ih ne vidim.A vidim ih kako se kače jedna za drugu.Ti onda zaboraviš na bubice.A ja […]
Danas smo u našem dvorištu pričali koga su prvog u kapelu u sanduku dotjerali Ratka iz zgrade misli da je njen Darko bio prvi Majka misli da je njena majka A jedan komšija misli daje čovjek koji se zove i preziva isto kao i ja Pomislio sam najbolje da je […]
Noć puna zvijezda,Vedra i sjajna.Jutro – novorođenče,Radost zlatna.Dan krotak i lak.Umiljata sjena.Tako je kadaIščezne Scena.The End! Branka Blagojević
Danas sam Pessoa Jučer nisam bila Sutra tko zna Osjećaja dva Nemira tri Sve u minut jedan Prvi osjećaj nazvat ću Jean Drugog se ne sjećam pa će biti Brel Nemir je ime samo po sebi Drugi će biti Patrik Treći Svejzi Jer su dosta izmiješani. Rekao je Fernando Dajmo […]