Jasan Pogled
Da li smo od istog bluzaja od starog vekai odavno rastrzanod postapokalipsesve do starog Rimaiz neolita i kosmičkih davninaUV izolovan i diogenski zgužvanu zvezdama osujećenod neboždera osuđenpo trgovima obešennad pustinjama određen da rađampod baštama nadređen da stradamnaukom zabranjenihi magijom spaljenihuvek ritualom rečima otuđenihnanovo iz šuma sagrađenu pećinama Platonovimpo senkama razvlačenneko […]
Izdvajaju se iz crne gomile.Vretenasti i mrki, skidaju zamašćene kape i prilaze mu ruci.Cjelivaju krst postiđeno, tiho.Ljube se srdačno i uzimaju blagoslov.Gleda ih kako zagrljeni odmiču.Lice mu neveselo, oko suzno.Zna: čim umaknu pogledu prosuće krv prvome do sebe.U kupinovom grmu ostaće njihove kape. Boris Jovanović
II Urlik krvi ga vidiKako leži u umu nesreće,Šuma vida raneOdstupnici Sunca u urlike noći,Krv nosi njegovo ime na rukama,Pišući pesmu o ratovima zvezda, Sunca i iluzija. Šuma prekri grančicamaKovitlac njegovog prolaska krozSve iluzije rata,Šlem noći pored njega,Izvlači opsege nesreće,Iz njegove stopljenostiSa tajnama tla na kome leži. Sanda Ristić Stojanović
To uputstvo za nežnostStrpljenjeBlagonaklonostI čvrstinuU svetlostiPa makarMrak svuda Ali ne u meniNe želim višeDa strahujemBoriću seAli neću da brinemHoću da hodamUspravnaI srećna I to prvo od mene ZavisiUz pomoć VasMojihKarika ljubavi Branislava Kosić Vidić
Ko si tiKo si tiKo si ti šaputalo je to neštošto je išlo za njomi dozivalo je ko si tiko si tiko si ti nije joj dalo miraizazivajućidražeći jesvaki put kada bividela svoj odraz ko si tiko si tiko si ti tražilo je da znazahtevalogrebalo iznutra ko si tiko si […]
Vratili su se kasno.Napunili čaše.Porazbijali okna.Zure u prozore.Ne smiju izaći.Strahuju da je napolju polomljeno nebo. Boris Jovanović
Zamišljam neolitski autoputod Bliskog Istoka do Ðerdapasusret orača i sakupljačažetvu ošamućenih morunastenu metu munja što je Bogpod kojim upravojednog petka posle poslajurim crnom Škodomdo Negotinada i ja ošamućen provedemmakar jedan dan sa ocembratom i dedomna Dunavutik ispod branekoja pravi svetlo od vodei tako mirno utapauspomenu na civilizaciju. Aleksandar Marković
Ako svi oduOstavite MiMuzikuI knjigeI More naravnoI vetarI šuštanje lišćaI ružeI ukus šumskih jagodaI Reku I oblakeI pticeOstavite miDa vidimČujemMirišemI osećamI neka to budu lepe stvari Branislava Kosić Vidić
Neko licerazveje jesen usnagu i slabost osame.Ipak tišine to lice uključeu rečenice ljubavi.Dlan razara ono što boje vole i pokažu idodirne prestup ljubavi. Noć priznaje dane ume da odmeri ništa,ni reči,ni ljubavnike,samo ljubi i život i smrt isa zvezdama zapodeva smrtne razgovore o ljubavi. Noć priznaje dane želi da vlada,svoju […]
Najteže su im usirene riječi.Brzim korakom odmiču suprotnim smjerovima.Kad se udalje od poslednjeg svijetla uplaši ih mrak i samoća, pa jedva čekaju da se opet sastanu.Iščekuju žudno ponovni susret da bi opet ćutali. Boris Jovanović