Jasan Pogled
Zavarava se mislimada na oca ličisamo po kajanjuzbog jučerašnjih pijanih gluposti koje ne može da zaustavidok u psovkama izlećeiz suvih usta a zna da nije takoi da mnogo višenjega nosi u sebi u grubim rečima isebičnoj potrebida odeiz inata možda bi svebilo drugačije da je zaista bila sinkoga nikada nije […]
– Kako bih pojeo šampitu! Eh…– Šampitu?!– Onu visoku, bijelu, kao soliter…– Gde nađe šampitu…– Onu sa temeljčićem od hrskave kore…– Zašto li ti šampita pade na pamet?– Onu, kao onda, sa tetkom u „Fontani”…– Hoćeš li da te vodim na šampite?– Nijesi mi ti tetka…– Hoćeš li nešto drugo?– […]
U skener utiskuješ palac desne rukeOko tebe bruje glasovi i mnoge bukeI palac lijeve ruke u skener utiskuješIznenadnu samosvjesnost naglo potiskuješ“Jeste li zadovoljni fotografijom?”,službenica prema tebi ekran okrećeVidiš svoju čupavu kosu, oči okovane snomAli tvoje biće pobuniti se nećeKlimaš glavom, svejedno ti je jer znaš da nisi lik svojSvejedno ti […]
Poručnik je bio uveren da nije bilo ničega nečistog u sreći koju su njih dvoje osetili kada su odlučili da umru. Oboje su u tom trenutku, mada, naravno, ne sasvim svesno i jasno, osetili da su ona njihova normalna zadovoljstva koja su imali samo za sebe ponovo pod zaštitom pravičnosti […]
Koliko god se trudio,da zaobilaznim putevima idem,da sačuvam mir,stres je uvijek tu,kao buva,iskoči iz nekog ćoška.E danas vala nećeš.Zauzmem neki zen položaj,I slušam kišu kako tiho pjeva.Slušam lišće kako opada.Slušam potok kako žubori,Slušam vrapce kako se svađaju,Slušam cvijeće kako otvara latice,Slušam sunce kako namiguje.Slušam kaput kako izlazi iz mode.Slušam, slušam, […]
Uvijek na oprezunikad opuštenavjekovi tačaka pri zarezuuvijek u iščekivanju da budem napuštenadecenije pretvaranja da je sve u reduonda kad bezobzirni zgazedecenije stvaranja u nereduipak nijesu uspjele dušu da unakaze Rekli su: djevojčicama ne priličida galameone su smjerne, tihe i tankekome još treba dramapravdaj sebi pojavljivanja i izostankepusti drugima revolucijejačim i […]
Kad ti pričam o gorštacima, ti ne slušaš. Mislim, slušaš, ali ne čuješ. O hajdučkim konacima i glavosjecima. O sabljama u krvi, o barutu. O prisojima, osojima, nemanjićkim vinogradima, grobljima, junačkoj sreći. O guslama i korotnim maramama, o zmajskim jamama. O moračkim urvinama i vrletima. O krvavom mjesecu, o onome […]
Zvekir ponavlja udaracnikog nemanajzad nervozno odbrojavanikogiza vratapod jastukompod kamenom Ni u bubu prerušen nekoni u detlića zatočenni u tihe šupljinekorala nastanjen Samo u njoj neko kucanad špijunku zenice nadnesensumnjičav nad pritajenošćuneće da ode Zorica Bajin Đukanović
Sirovo u meniuvek pobeđuje sa raskošne trpezebiramjednostavne, jakeukusešto ne ostavljajuiza sebesumnjui glad iz obilja tananih mirisado mene dopirusamo oštre notekoje potiskuju ostale i kad se predamnomprospesav predeoljudske mislija se hvatam neprerađenih rečiizbačenih iz potrebe što nisu nastale promišljanjemnego povraćanjem u papir onihšto ne mogu da svare ovaj svetjakim želucem i […]
Afrodita stoji u sredKoncentracionog logora stvarnosti,I kao dim puzi njena lepotaPo sprženim telima reči i ljudi,Naričući zaSpektakularnim izjavama LepoteI ostavkama prošlostiI nevidljivim paradama sadašnjostiU koncentracionom logoru rečiKoji pokušava pesmu da zameniNjenom lepotom posrnulomU svetski tok događaja. Sanda Ristić Stojanović