Presečen je svet na pola Uzduž I računamo gde su juzi gde su severi I u tuzi Popreko se Rađa merodavna sekunda Koja se pita, da li sam jedna iliDve. Marko Jovanović
Art
Bog u birtiji – Nebo
Nebo Još malo im neće ni trebati. Sve što imaju oposle na zemlji. Odrekli se svega što je svezano za nebo. Vele čovjekoliki: to im je višak. I još vele: to je jedini višak od kojeg glava zaboli. Ako im nebo prokaplje kišom-opsuju kišu. Ako ih umije suncem-spopadne ih zlovolja. […]
Kada ostarim
Kada ostarim za Dženi Džozef Kada ostarim nosiću firmirane farmerke spuštenog struka iako struk neću moći lako da odredim čitaću spamove one o milionima ostavljenim nepoznatom obnovivši veru da se čuda događaju uzimaću uzorke iz luksuznih parfimerija i njima mazati čukljevita stopala Kada ostarim nosiću sećanja na reciklažu i […]
Prolom Proloma
Dvadeset petoga maja dvije hiljade dvadeset i druge oko dvadeset dva sata i dvadeset minuta topla noć zrelog proljeća je prekrivala Budvu, primorski crnogorski gradić okupiran haotičnim betonskim monstrumima koji se guremaju međusobno u pokušaju da izbiju na samu obalu mora, a ja sam napravio užasan, neoprostiv zločin. Pozornica tragičnog […]
Bog u birtiji – Narod
Narod Oni kad se zgomilaju, pa još ozvijere, misle da su narod. Tako čovjekoliki u ime naroda satiru narod. Tako im je satiranje svog naroda postalo dokaz sopstvene narodnosti. A dokaza im nikad dosta. A što je više narodnih dokaza, sve je manje dokazanog naroda. I stalno fanfaraju nekakve narodne […]
Priznajem
Jesam, da, to sam ja. Priznajem! Bez kape i šešira – sam bačen ovdje. Izgubljen. Loš, zao, štoviše oduran. Lažno skroman. Ofucan. Prekomjeran. Bolestan. Odan kao kurva. Popustljiv porocima. Pokvaren, da, to sam ja. Jesam. Priznajem! Usamljen, razočaran. Depresivno ravnodušan. Kažem, samome sebi kriv. Hodač po ivici, no nimalo hrabar. […]
Večna kuća
Iza žutog oblaka je moja večna kuća.Tamo je drveće crno, crno mu je lišće.Šuma sva crna je, a opet sjajna. Svaki cvet plam je sam i krzna leopardasjajnija su od zvezda.Šare na zverima upile su svu svetlost kosmosa.U mojoj večnoj kući noći nema. U njenom središtu je bezvremeni hramOd krilatih […]
Bog u birtiji – Nada
Nada Još samo da nju dokrajče i biće svoji na svome. Samo da još izbace i taj kamičak iz cokule kojom gaze lice svijeta. Žulja ih, mada je gotovo i nema. Kada je sasvim zatuku, čovjekolikima će biti potaman. Jer kako, o kako, uživati u žuđenom beznađu, kad je, može […]
Poslanica drugačijem
Pesnik u svom duhu mora biti ženaMisao da mu je toplaDa ožeže siviloDa osvešta pakaoPesnik mora da bude majka svih stvariDa njegov jezik bude biblija za osakaćeneDa je veliki k’o mrav i mali k’o planinaStih da mu je i birtija i crkva otvorena za izgubljeneAko ne zna sebe da rasečeDa […]
Bog u birtiji – Morača
Najrađe bi je prodali đavolu, ali poneko se još pita. Najrađe bi joj popili vodu, pomalo se otima, pa ustuknu. I sva bi joj sela čovjekoliki sravnili, tako im se hoće. Još malo će i sama od sebe popadati. Više i nema krovova koji se dime. Možda ima jedan. Onaj […]