Jasan Pogled
Beskonačnost. To je predmet Volasove knjige o matematici, filozofiji i istoriji jednog neizmernog, divnog i apstraktnog koncepta. U knjizi se pominju Zenonova dihotomija i Goldbahova hipoteza, Hausdorfov princip maksimalnosti. Njom provejava i protivteža Dejvove tužaljke: važi onda i svojevrsni i bez zezanja i i slično. Njegovo delo, svugde, teži da […]
Jedni su bili na jednoj strani Drugi su bili na drugoj strani Jedni su, zdvojni, dizali ruku do čela Drugi su, u grču, upravljali ruke u nebo Jedni su, u groznici, vikali Drugi su samo izvršavali naređenja Nije li vrijeme da prignemo koljeno Da izgovorimo stihove za pomirenje? Jedni su […]
Rođena kao Marija Magnolija, u jednoj od dvije posljednje katoličke porodice u starom dijelu primorskog grada, Urban i Piran, mater je nosila uvijek visoko uštirkane okovratnike, dokoljenice i suknje na brižljivo peglane falte babe Gospave, koja je podiže pod palicom samostanske discipline, u vječitom strahu da njena divlja, bujna ljepota […]
Gluva za brižnostiI nežnostiŠto mi poklanjajuSanjam crveno drvoNeko rumeno neboU praskozorjeZagrljena tuđom rukomostah u travikojom ti svakog jutra prošetašNe primetivši me Jasna Đurđić
Smrznuta umoromBledom rukomŠaram po zidovimaStare boljke Blesak reči štoRascvetale ostaše na kapcima Sklapam očida ih ne povredimOvako slepa i sama Jasna Đurđić
Utkano u tajnukoju prepoznajemkad krenempoznatim putemzaleđenog osmeha i srcau poznate predelegde deo mene ostaa znam oko plačljivoopet će sumnju donetida smo mogli svešto nismo danasovako sami i daleki Jasna Đurđić
U uglu dnevne sobe je moje majke svetilište Tu smo poređani sestra, klinci i ja I ja i sestra smo klinci I ja Sam i sestra i klinci.I zet je. U uglu dnevne sobe moje majke je Zigurat, pagoda, minaret, zvonik… Da ne nastavljam danabrajam Visine ogromne. U uglu moje […]
Nisu nas u vozove U nišane su nas. A nišane nas I dan danas. Marko Jovanović
Šta ako se poslednji put zagrcnem pred lepotom trenutka, dok vetar pomera zavesu a samoća na dlanu leškari. Hoću li se uplašiti? Možda krenuti u susrete nevična druženjima, svetu što se propinje i drhti oko mene. Neprepoznatljiva u ogledalu. I nju razmaženu, priprostu, drsku, koja mi nogu podmeće uvek kad […]
Ne volim noćOna to znaZato mi uporno dolaziranije nego drugimaŽuri besposlenakao da će me obradovatiA zna da ću jeugurati u zjenicučim dođei da će opetpokisla i prestravljenamoliti da izađe. Jasna Đurđić