Jasan Pogled
Ostajem ovde zaduženZarad mnoštvaZa stabla, prijatelje,psa i porodicu Ostajem ovde zaludanZarad mnoštvaZa pretke i potomke,Priznanja i prese. Ostajem ovde zakačenZa mnoštvoKvake i krevete,Kurve i krajolik. Ostajem ovde zakopčanZarad mnoštvaZidova i zastava,Dugmadi i darova. Ostajem ovde zamišljenNad mnoštvom. Ostajem ovde zaraženZa mnoštvoPobeda i porazaPodvala i poreza. Ostajem ovde zakazanZarad mnoštvaSustreta i […]
Ti, neukrotiva zveri Sačinjen od najviših gena naših predaka Jači od stene i međeda Dete u duši, neiskvarenog lika Gorski čoveče čiste lucidne duše Ti, koji si čast i poštenje Držao iznad svega Bez kompromisa sa ljudima I njihovim nedelima Delao si kao naši veliki preci Tebi poklanjam ove stihove […]
Ne okreći oči od mene, Gospode, Ja sam običan svijet, Iza stakla mutne gradske pivnice Sjedim diveći se kolonama prolaznika, U svemu nalazeći davno izgubljeno bratstvo. Ne okreći glavu od mene, Gospode, Ovakva je moja sudbina, O boljoj ja i ne sanjam, Šta bi meni sudbina vlasnika bistroa, Trgovca robljem, […]
Oni ne spavaju mirno Niti su sanjali Niti su dozvolili Sebi, niti svojim ženama Debeloj deci Da budu nešto do. Oni ne jedu Već se hrane Rukama i ustima I maštaju o čačkalici. Dišu kao i mi To je jedino što delimo Ta opšta mesta Vazduh i autobuska stajališta Struju, […]
najdraža ana,ne prođe nijedno vražje ljeto a da nepomislim na tvoje vječno hladne ruke,zanimljivost koju sam otkrio onog izuzetnotoplog svibnja u kinu kozara kada sam ti pružiodvije karte za misery, na šta si ti uzmaknula odnosećisvoje klima-ruke dalje od mene u tamu kino-sale,držeći se pod rukom s nekim nikogovićem, seljačićem,s […]
Za sada, nije pao sneg. Holden se pita zašto su barice tu? Koji im je đavo? Za sada, prevlake na ljudskim licima, zovu maske sa malo glicerina. Naše glave. Prazne jesu. Pitaj narkomana za kesu. Kaže ima u džepu. Naše glave prazne jesu ali barem naše su. Tupina godine krati […]
Na kozjoj stazi se pare Majmun i majmunica Oko njih vrbe vetruju U dogovoru sa smrћu. Ima dvoje sigurnih. Pored reke, Uz naknadu ispod vode Truju svoju svakodnevnicu Upravljaju sami sobom ali ne samoupravljaju Da mi je da se podvedemo pod vodu Da čujemo zvuk vrba. Marko Jovanović O autoru: […]
Kad god vjetar zapuše, za ruku te čvrsto stisnem i preplašim se. Ne primjećujem da mu podmećeš leđa. Nikada nisam razumio značaj leta, ali s tobom pošao bih. Zašto me ne pitaš, ostaje neodgovoreno. Možda riječi odnosi vjetar pod oštro kamenje. Možda se tako netko sveti mojim dvojbama da za […]
Gromovesniče, da li te bole noge Što ti nesrećnici (bestidnici) odsekoše testerama Kojim srušiše tvoje kumire? Gde su ti suze patnje I koju zemlju sada One natapaju? Nisi ni glasa pustio Kada su te sakatili I u smrt terali, U dolinu zaboravljenih bogova. Zašto? Zašto se nisi osvetio? Da li […]
Osamdeset i četiri dana bio si u svom urnebesnom suvozemnom čunu, zaljuljan kao pijani mjesec, dragi strikane. Osamdeset i četiri dana nošen opakim i dražesnim strujama, uronjen u fantaziju, prepušten kovitlacu nečega što je i veće i manje od života. Osamdeset i četiri dana u rakijskom paklu koji pokatkad zasvjetluca […]