Tulije pozdravlja svoju Terenciju, Tulijicu i Cicerona

Započeto u Solunu, završeno u Draču,

25. novembra 58. pre n.e.

Mnogi mi pišu, a svi pričaju da su tvoja hrabrost i čvrstina neverovatni i da si neumorna i duhom i telom.1 Jadan li sam ja! Da baš ti, tako čestita, pouzdana, poštena i plemenita, upadneš zbog mene u ovoliki jad i da našu Tulijicu, kojoj je otac bio takva radost, zadesi zbog njega tolika nesreća. A šta onda da kažem o Ciceronu? Tek što je poodrastao, već je upoznao najveći bol i nesreću. Da smatram da je to, kako ti kažeš, delo sudbine, podnosio bih malo lakše; ali sve se desilo mojom krivicom, jer sam mislio da me vole oni koji su me mrzeli, a nisam išao sa onima koji su to tražili. Da sam slušao sebe i da mi nisu bile toliko važne reči bilo glupih bilo neiskrenih prijatelja, živeo bih sasvim srećno. Sada, budući da me prijatelji teraju da ne gubim nadu, potrudiću se da moje zdravlje pripomogne tvom trudu. Shvatam kakva je situacija i koliko bi lakše bilo ostati kod kuće nego otići. Ipak, ukoliko imamo uz sebe sve narodne tribune, kao i Lentula,2 tako revnosnog, kako se čini da jeste, a takođe i Pompeja i Cezara, nema razloga za očaj. Sa robovima ćemo postupati onako kako kažeš da prijatelji misle. Epidemija kuge sada je već otišla sa ovog mesta, ali i dok je trajala, nije me dotakla. Plancije,3 čovek veoma susretljiv, želi da budem uz njega i zadržava me ovde. Ja sam želeo da budem na nekom povučenijem mestu u Epiru, gde Pizon4 i njegova vojska neće doći, ali Plancije me ovde zadržava. Nada se da je mogućno da sa mnom ode u Italiju. Ako budem dočekao taj dan i nađem se u vašem zagrljaju i ako budem ponovo zadobio i vas i sebe samog, smatraću da sam ubrao dovoljno veliki plod svoje i vaše vernosti. Pizonova plemenitost,5 hrabrost i ljubav prema svima nama toliki su da ne mogu biti veći. Neka mu to donese radost! Ugled svakako hoće! Što se tiče mog brata Kvinta,6 ni za šta te nisam optužio; samo sam želeo da svi vi budete što prisniji, budući da vas je tako malo. Zahvalio sam onima kojima si htela da zahvalim i napisao sam da si me ti obavestila. Pišeš mi, draga moja Terencijo, da nameravaš da prodaš imanje, ali, tako ti boga (jadan ja!) šta će iz toga ispasti? I, ako nas bude pritiskala ista sudbina, šta će biti sa našim jadnim sinom? Ne mogu dalje da pišem (toliko me guše suze), a i ne želim da i tebe rasplačem. Samo ovo ću reći: ako nam prijatelji budu odani, novaca neće nedostajati; ali ako ne budu, ti nećeš moći živeti od svog. Tako ti naše nesrećne sudbine, potrudi se da ne unesrećimo već nesrećnog sina. Ako se nešto desi pa ne bude u nemaštini, biće mu potrebna delom vrlina a delom sreća da bi postigao ostalo. Budi pozdravljena i šalji mi pismonoše, da znam čega ima novog i kako ste. Ja još malo treba da sačekam. Pozdravi Tulijicu i Cicerona. Ostajte mi zdravo.

Drač, 25. novembra

Dosao sam u Drač, jer je slobodan grad, meni odan a i najbliži je Italiji. Ako mi bude dosadila živost ovog mesta, otići ću negde drugde i javiću ti se.

Tulije pozdravlja svoju Terenciju, Tulijicu i Cicerona

Solun, 5. oktobra 58.

Nemoj misliti da ikome pišem duža pisma, osim ako mi neko napiše nešto jako opširno, pa mislim da mu treba odgovoriti. Naime, em nemam o čemu da pišem, em mi trenutno pisanje ide najteže od svega. Tebi i našoj Tulijici ne mogu da pišem a da me ne guši plač. Vidim da ste jako nesrećne, a oduvek sam želeo da budete najsrećnije. Trebalo je da vam obezbedim sreću, u čemu bih i uspeo da nisam bio toliko bojažljiv.

Naseg Pizona volim najviše, što i zaslužuje. Ohrabrio sam ga u pismu koliko sam mogao i zahvalio mu kako je dolikovalo. Primećujem da polažeš nade u nove narodne tribune. Na to se možemo osloniti ukoliko nam Pompej bude naklonjen; ali Krasa se plašim. Vidim da ti u svakom pogledu postupas hrabro i sa puno ljubavi, i to me ne čudi, ali žalosti me što moju nesreću ublažavaš na račun svoje. Naime, pisao mi je Valerije, veoma pouzdan čovek (pročitao sam pismo sa suzama), kako si bila vodana od hrama Veste do Valerijeve kancelarije.7 Ti, moje sunce, moja ljubav, od koje su svi uvek tražili pomoć, da se ti, Terencijo moja, sada tako mučiš i ležiš uplakana i ponižena. I to mojom krivicom, ja koji sam spasao ostale da bih sebe upropastio! Što se tiče nase kuće o kojoj pišes,8 odnosno onoga što je od nje ostalo, nikada se neću osećati potpuno oporavljenim, dok ona ne bude ponovo podignuta. Ali to nije u našim rukama. Brine me što ćeš i ti, jadna i opljačkana, dati deo, ma koliki trošak da bude. Ako se moje nedaće zavrse, sve ćemo srediti, ali ako nas bude pratila ista ova sudbina, da li ćeš, nesrećniče, dati i ono malo što ti je ostalo? Preklinjem te, dušo moja, što se tiče troska, pusti da se pobrinu oni koji to mogu samo ako žele, i tako ti boga, ne upropašćuj svoje zdravlje. Pred očima si mi i danju i noću. Vidim da je sav teret na tebi i bojim se da nećeš izdržati. Ali, vidim i da je sve u tvojim rukama. Zato, da bismo postigli ono čemu se nadas i na čemu radiš, čuvaj zdravlje. Ne znam kome da pišem, osim onima koji meni pišu ili onima o kojima mi vi nešto pišete. Neću dalje putovati, pošto vi tako želite; ali, voleo bih da mi što česće pišete, naročito ako bude nečeg na šta se možemo osloniti. Ostajte mi zdravo, dragi moji, uzdravlje.

Solun, 5. oktobra

¶¶¶

Tulije pozdravlja svoju Terenciju, Tulijicu i Cicerona

Drač, 29. novembra 58.

Primio sam od Aristokrita tri pisma koja sam skoro uništio suzama. Skrhan sam tugom, Terencijo moja, a moja sopstvena nesreća manje me muči nego tvoja i nase dece. Mada si toliko nesrećna, ja sam još više, jer muka nam je zajednička, a krivica je samo moja. Moja dužnost je bila ili da izbegnem opasnost prihvatanjem članstva u poslanstvu,9 ili da se suprotstavim opreznošću i novcem ili da hrabro poginem. Ništa nije jadnije, sramnije i nedostojnije od ovog što sam učinio. Zato me muči ne samo bol nego i stid. Stid me je, dakle, što nisam svojoj divnoj ženi i najdražoj deci obezbedio sigurnost svojom hrabrošću i trudom. I danju i noću pred očima mi je vaš jad i žalost, kao i slabost tvoga zdravlja; a nada u moje izbavljenje ne čini se velikom. Neprijatelja imam mnogo i skoro svi me mrze. Teško me je bilo prognati, ali zadržavati u progonstvu lako. Ipak, dokle god imate nadu, neću klonuti, da ne bi ispalo da sam baš sve ja upropastio. Što se tiče tvoje brige da li sam bezbedan, to uopste ne predstavlja problem, jer moji neprijatelji čak i žele da nastavim da živim i to ovako jadno. Postupiću ipak onako kako savetuješ. Zahvalio sam prijateljima kojima si želela da zahvalim. Pisma sam predao Deksipu i rekao sam mu da si me ti obavestila o njihovoj ljubaznosti. I sam uviđam, a i svi pričaju da nam je nas Pizon izuzetno odan i na usluzi. Neka bogovi daju da doživim da uživam u društvu sa tobom, našom decom i takvim zetom! Sada nam je jedina nada ostala u nove narodne tribune i to u prve dane njihove službe; naime, ako se stvar zapusti, gotovo je. Aristokrita sam ti odmah poslao da bi mogla smesta da mi napišes kako se stvar odvija i kako napreduje. I Deksipu sam takođe naredio da odmah požuri natrag; bratu sam poslao poruku da redovno šalje pismonoše. Baš zato i jesam trenutno u Draču: da bih što brže mogo čuti čega ima novog, a i nisam u opasnosti (uvek sam branio ovaj grad). Kada bude javljeno da stižu moji neprijatelji, otići ću u Epir. Povodom tvog pitanja da li da dođeš kod mene, ja ipak želim da ostanes tu gde si, jer znam da je veliki deo tereta tebi na plećima. Ako uspete u onom na čemu radite, ja sam taj koji treba da dođe kod vas; a ako ne uspete: ne treba dalje ništa da kažem. Iz tvog prvog ili najdalje drugog pisma moći ću da zaključim šta treba da činim. Ti mi samo, molim te, piši o svemu detaljno; mada bi pre trebalo da čekam neku konkretnu odluku nego pismo. Čuvaj se i znaj da si mi uvek bila i ostala draža od svega na svetu. Zdravo, Terencijo moja, čini mi se kao da te vidim i zato me guše suze. Ostaj mi zdravo.

29. novembra

¶·

Tulije pozdravlja svoju Terenciju, Tulijicu i Cicerona

Brindizi, 29. aprila 58.

pišem vam ređe nego što bih mogao, ne bez razloga: meni je, doduše, svaki trenutak života nesrećan, ali kad god vam pišem ili čitam vaša pisma, toliko me guše suze, da ne mogu to da izdržim. Kamo sreće da sam manje voleo život! Ne bih video patnje, bar ne u tolikoj meri. Ako mi je sudbina ostavila bilo kakvu nadu da ću jednog dana povratiti ugled, onda i nisam toliko zgrešio; ako su, pak, ove muke večne, onda želim, ljubavi moja, da te vidim što pre i da umrem u tvom zagrljaju, kada nam ni bogovi koje si ti najiskrenije poštovala, ni ljudi, kojima sam ja uvek služio, nisu uzvratili zahvalnošću. U Brindiziju sam trinaest dana bio kod Marka Lenija Flaka,10 izuzetnog čoveka, koji se zbog moje bezbednosti izložio opasnosti da izgubi položaj i imanje. Čak ga ni moguća kazna zbog onog nečuvenog zakona nije sprečila da mi ukaže gostoprimstvo i prijateljstvo. Nadam se da ću jednog dana moći da mu se odužim. Zahvalan ću mu uvek biti. Iz Brindizija sam krenuo 29. aprila. Idem za Kizik preko Makedonije. O, kako sam nesrećan i jadan! Zar da tražim da dođeš sada kada si bolesna i iscrpljena i duhom i telom? Ili da ne tražim? Da budem, dakle, bez tebe? Mislim da je tako bolje; ako ima nade da se vratim, proveri da li je osnovana i radi na njoj. Ako je nema, čega se i plašim, dođi kod mene što pre možeš. Jedno znaj: budeš li uz mene, neću se osećati potpuno izgubljenim. A šta će biti sa mojom Tulijicom? Na tebi je da razmisliš, ja nemam šta da kažem. Kako god da bude, moramo imati na umu njen brak i ugled. A šta da radi moj Ciceron? Voleo bih da uvek bude pod mojom pažnjom i u mom zagrljaju. Ne mogu više da pišem; pritiska me žalost. Ne znam kako preživljavaš; da li ti je još nešto ostalo ili si potpuno ostala bez ičega, čega se i plašim. Nadam se, kao i ti, da ćemo uvek imati Pizona uz sebe. Ne treba da se sekiraš zbog oslobođenja robova. Obećano im je da ćeš postupati sa svakim po zasluzi. Orfej još uvek obavlja posao; osim njega, niko se drugi ne pretrže. Što se tiče ostalih robova, situacija je sledeća: kad bismo izgubili imanje postali bi oslobođenici, pod uslovom da mogu da dokažu; ako ga ne izgubimo, biće i dalje naši robovi, izuzev nekolicine. Ali, ovo su nevažne stvari. Povodom tvog bodrenja da budem hrabar i da se nadam ponovnom zadobijanju građanskih prava, voleo bih da ta nada bude opravdana. Kada ću, nesrećnik, već jednom dobiti tvoje pismo? Ko će mi ga doneti? Trebalo je da ga sačekam u Brindiziju, da su mi mornarni dozvolili, ali nisu hteli da propuste povoljan vetar. Što se tiče ostalog, budi hrabra, Terencijo moja, i dostojanstvena koliko možeš. Nekada smo živeli; nekada smo bili sretni; upropastila nas je ne naša pokvarenost, nego poštenje. Jedina greška bila mi je što nisam izgubio život onda kada sam bio izgubio ugled. Ali, pošto je našoj deci ipak draže što sam ostao u životu, moram da istrpim i sve ostalo, ma kako to teško bilo. A i ja, tebe ubeđujem, a sebe nisam u stanju! Klodija Filetera,11 vernog druga, poslao sam kući jer su mu bolesne oči. Salustije sve nadmašuje svojom marljivošću. Pescenije je predobar prema meni; nadam se da će ti uvek biti odan. Sika je bio rekao da će ostati uz mene, ali napustio me je u Brindiziju. Čuvaj zdravlje koliko možeš i zapamti da me više pogađa tvoja nego sopstvena nesreća. Terencijo, moja najvernija i najbolja ženo, kćerčice moja najdraža i ti Ciceronu, jedina moja nado, budite mi pozdravljeni.

Brindizi, 29. aprila

·

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju i Tulijicu

Atina, 16. oktobra 50.

Ako ste dobro i ti i Tulija (sunce moje!), onda smo i ja i moj najdraži Ciceron.12 U Atinu smo doputovali 14. oktobra. Išli smo uz vetar i plovili smo sporo i neugodno. Kad smo se iskrcavali, dvadeset i prvog dana, dočekao nas je Akast13 sa pismima – sjajna stvar. Primio sam tvoje pismo iz kojeg sam zaključio da se plasiš da nisam primio prethodno. Dobio sam sva tvoja pisma i sva su napisana najdetaljnije, zbog čega sam ti veoma zahvalan. Ne čudi me što je kratko ovo pismo koje je doneo Akast. Očigledno očekuješ mene lično, odnosno nas dvojicu. I mi smo željni da vas vidimo što pre, iako sam svestan u kakvo nevreme dolazim. Iz pisama mnogih prijatelja koja mi je doneo Akast saznao sam da se sprema rat i da ću, kad budem stigao, morati da se izjasnim. Ipak, pošto niko ne može da pobegne od sudbine, daću sve od sebe da što pre stignem da bih što lakse mogao da razmotrim čitavu situaciju. Voleo bih da nam krenes u susret što više možeš, koliko ti to dopušta zdravlje. što se tiče nasledstva koje je ostalo od Precija (njegova smrt me je jako pogodila, stvarno sam ga mnogo voleo) želim da se ti o tome pobrines; ako aukcija bude pre mog dolaska, neka Pomponije14 obavi posao za mene ili, ako on ne može, neka to uradi Kamil.15 Čim bezbedno stignem kući, pobrinuću se za ostalo; ako si već krenula iz Rima, potrudi se ipak da sve bude kako sam rekao. Uz pomoć bogova, očekujemo da ćemo biti u Italiji oko 13. novembra. Moje najdraže i najvoljenije Terencijo i Tulijice, preklinjem vas, pazite na sebe.

Atina, 16. oktobra

Ciceron pozdravlja Terenciju i Tuliju

Drač, 15. jula 48.

Često mi se desi da nemam kome da predam pismo, a i ne znam šta da pišem. Kažeš mi u poslednjem pismu da nijedno imanje niste uspele da prodate. Zato, molim te, smislite kako da udovoljimo onom čoveku (znate da to želim). A to što ti je naša ćerka zahvalna, siguran sam da postoji dobar razlog i da to zaslužuješ. Ako Poluks16 još nije krenuo, što pre ga otpremi. Čuvaj zdravlje.

15. jula

Ciceron pozdravlja Terenciju i Tulijicu

Formija, 11. juna 49.

Oslobodio sam se svih briga i nemira, zbog kojih ste se toliko sekirale i ti (što mi posebno teško pada) i Tulijica, koja mi je draža od života. Razlog sam shvatio dan nakon što sam otišao od vas; u toku noći sam izbacio iz sebe čitavu času žuči. Odjednom mi je tako laknulo da sam pomislio kako me je izlečio neki bog. Zato tom bogu prinesi žrtve, pobožno i iskreno kao i uvek (naravno, mislim na Apolona i Asklepija). Nadam se da imamo jak brod; ovo sam ti napisao čim smo se iskrcali. Kasnije ću prijateljima napisati puno pisama i najtoplije ću im preporučiti tebe i nasu Tulijicu. Bodrio bih vas da budete hrabrije ali znam da to i jeste, čak i više od bilo kog muskarca. Ipak, nadam se da su prilike takve, da mogu očekivati ne samo da vam ništa ne usfali nego i da ću u odbrani Republike imati uz sebe ljude meni slične. Najvažnije je da čuvaš zdravlje; ako ti odgovara, koristi vile koje su najudaljenije od vojske. Možeš se nastaniti na arpinskom imanju sa našom gradskom poslugom, ukoliko se poveća cena žita. Nas prelepi Ciceron pozdravlja te hiljadu puta. I ja te puno, puno pozdravljam.

11. juna

·¶¶¶

Ciceron pozdravlja Terenciju

Brindizi, 2. juna 47.

Nadam se da si dobro; i ja sam. Molim te da ozbiljno povedeš računa o svom zdravlju. Pročitao sam, a i čuo, da si iznenada dobila groznicu. Zahvalan sam ti što si me brzo obavestila o Cezarovom pismu. Molim te i ubuduće ako bude potrebno i ukoliko se desi nešto novo, obavesti me. Čuvaj se. Zdravo.

2. juna

Ciceron pozdravlja Terenciju

Brindizi, 17. decembra 48.

Pored svih ostalih nesreća, zadesila me je i žalost zbog Dolabelinog17 i Tulijinog zdravlja. Ne znam više, bilo šta da je u pitanju, ni koje odluke da donosim ni šta da radim. Molim te, vodi računa o svom i Tulijinom zdravlju. Ostaj mi zdravo.

17. decembra

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju

Brindizi, 9. jula 47.

Napisao sam Pomponiju šta želim, ali prekasno. Kada budeš razgovarala sa njim, čućeš šta je to. Pošto sam njemu već napisao, nema potrebe da sad otvorenije pišem o tome. Molim te, što pre mi javi i o ovome i o svemu ostalom. Budi pozdravljena.

9. jula

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju

Brindizi, 14. juna 47.

Nadam se da si dobro; i ja sam. Tulija je stigla ovamo 12. juna. Njena velika hrabrost i izvanredna plemenitost samo su me još više rastužile, jer zbog moje nepromišljenosti nema sudbinu koju zaslužuje, s obzirom na svoju čestitost i na privrženost koju pokazuje prema roditeljima. Planiram da Cicerona pošaljem kod Cezara zajedno sa Gnejom Salustijem. Ako krene, obavestiću te. Čuvaj se. Ostaj mi zdravo.

14. juna

Ciceron pozdravlja Terenciju

Brindizi, 4. novembra 48.

Raduješ se što sam bezbedno stigao u Italiju. Kad bi uvek bila tako srećna! Ali, pošto sam bio uzdrman bolom u duši i velikom nepravdom, plašim se da sam doneo odluku koju ne mogu lako objasniti. Zato, pomaži koliko možeš. Doduše, ni sam ne znam šta bi mogla da učiniš. Od tvog putovanja sada nema ništa; put je dugačak i nesiguran, a i ne vidim kakve koristi od njega. Uzdravlje.

Brindizi, 4. novembra

Ciceron pozdravlja Terenciju

Brindizi, 10. jula 47.

U prošlom pismu sam ti pomenuo razvod.18 Ne znam koliko je on trenutno jak i koliko može da podbuni rulju. Čak i ako imamo razloga da ga se bojimo sad, dok je ljut, možda će se ipak okrenuti mirnom rešenju. Uostalom, sama ćeš zaključiti kako štoje stvari i izabraćeš najmanje nesrećno resenje u celoj ovoj nesrećnoj situaciji. Budi pozdravljena.

10. jula

Tulije pozdravlja svoje najveće blago, Terenciju i Tulijicu,

a Ciceron najbolju majku i najdražu sestru

Minturna, 23. juna 49.

Ako ste vas dve dobro, i nas dvojica smo. Na vama je, a ne samo na meni, da odlučite šta valja činiti. Ako Cezar bude mirno ušao u Rim, možete slobodno ostati u sadašnjem domu, ali, ako taj ludak namerava da razori grad, bojim se da nam ni sam Dolabela neće biti puno od koristi. Takođe me je strah da se ne nađemo odsečeni od vas, tako da ne možete izaći iz grada kad budete želele. Tu je i pitanje koje ćete same najbolje razmotriti: da li će žene poput vas ostati u Rimu. Ukoliko ne ostaju, treba videti da li vas dve možete ostati a da ne ispadne nezgodno. Kako stvari sada stoje, pod uslovom da uspem da zadržim ove posede, mogle biste sasvim lepo živeti sa mnom ili na nekom od imanja. Još jedan razlog za strah je što bi uskoro moglo doći do gladi u Rimu. O ovome razgovarajte sa Pomponijem, Kamilom ili sa nekim trećim. Pre svega, budite hrabre. Labijen19 je malo popravio situaciju. Pizon20 nam takođe pomaže napuštajući Rim i osuđujući svog zeta za zločin. A vas dve, moje najdraže ljubavi, pisite mi što česće, kako ste i šta se radi u Rimu. Pozdravljaju vas Kvint i njegov sin, kao i Ruf. Ostajte mi zdravo.

Minturna, 23. juna

H·

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju

Brindizi, 19. juna 47.

Nadam se da si dobro. Bio sam odlučio, kako sam ti ranije i pisao, da pošaljem Cicerona u susret Cezaru, ali promenio sam nameru, jer ništa nisam čuo o njegovom dolasku. Što se tiče ostalog, mada i nema ničeg novog, moći ćeš od Sike da saznas šta želim i šta smatram da trenutno treba preduzeti. Tulija je ovde sa mnom. Vodi računa o svom zdravlju. Budi mi pozdravljena.

19. juna

H·¶

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju

Brindizi, 4. januara 47.

Nadam se da si dobro. Mada su prilike takve, da nemam razloga da iščekujem tvoja pisma niti da ih sam pišem, ipak, nekako ih očekujem i pišem vam kad god nađem koga da vam odnese. Volumnija je morala biti uslužnija prema tebi i ono što je učinila mogla je uraditi taktičnije i opreznije. Samo, neke druge stvari me više brinu i više bole, baš kako su i želeli oni koji su me odvratili od moje prvobitne namere. Čuvaj zdravlje.

4. januara

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju

Brindizi, 15. decembra 48.

Nadam se da si dobro; i ja sam. Da imam šta da ti pišem, pisao bih ti i više i česće. Vidiš i sama kakve su prilike. Kako me napadaju, možeš ćuti od Lepte i Trebacija.21 Molim te, pazi na svoje i Tulijino zdravlje. Pozdravljam vas.

Tulije pozdravlja svoju Terenciju i najdražu ćerku Tulijicu,

a Ciceron majku i sestru

Formija, 22. januara 49.

Treba ponovo pažljivo da razmotrite, najdraže moje, šta vam valja činiti: da ostanete u Rimu ili da budete sa mnom na nekom sigurnijem mestu. To se ne tiče samo mene nego i vas. Ja lično mislim ovako: u Rimu možete biti bezbedne uz Dolabelinu pomoć, jer nam on može koristiti ukoliko dođe do nekog nasilja ili pljačkanja.22 Sa druge strane, uznemirava me to što vidim da svi koji nešto vrede napustaju Rim, a zajedno sa njima i njihove žene. Ovaj kraj u kojem se nalazim pun je gradova koji su mi odani i poseda koji meni pripadaju, što znači da biste bile sa mnom dugo vremena, a kad budete otišle, mogle biste udobno živeti na našim imanjima. Još ne znam šta je bolje. Vidite šta čine ostale žene u gradu i da li ćete moći izaći iz Rima kad budete htele. O tome treba brižljivo i neprekidno da razmišljate, i same i zajedno sa prijateljima. Kažite Filotimu da kuću čuva i obezbedi stražom. Takođe želim da ustanovite redovne pismonoše, kako bih primao svakodnevno pisma od vas. Ipak, najviše brinite o zdravlju, ako želite da i ja tako postupam.

Formija, 22. januara

Ciceron pozdravlja Terenciju

Brindizi, 27. novembra 48.

Od svih briga najviše me muči zdravlje nase Tulije. Ali, nemam razloga da ti o tome i dalje pišem kada znam da je to i za tebe velika sekiracija. Želite da dođem bliže vama; i sam uviđam da tako treba da učinim. Da sam bar to ranije uradio! Ali, sprečavale su me mnoge stvari koje ni do sada nisu resene. Ipak, očekujem pismo od Pomponija i, molim te, pobrini se da mi što pre bude uručeno. Uzdravlje.

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju23

Venecija, 1. oktobra 47.

Verovatno ću stići na tuskulsko imanje sedmog ovog meseca, eventualno dan kasnije. Neka sve bude pripremljeno. Možda će sa mnom biti još neki ljudi i ostaćemo, pretpostavljam, neko vreme. Ako u kupatilu nema kade, postaraj se da je bude. Takođe i o ostalom što je potrebno za boravak i život. Ostaj mi zdravo.

Venecija, 1. oktobra

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju

Brindizi, juna 47.

Nadam se da si dobro; i ja sam. Daj sve od sebe da ozdraviš. Pobrini se i uredi sve što treba, kako zahtevaju prilike i vreme. Šalji mi pisma o svemu i to što česće. Ostaj mi zdravo.

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju

Brindizi, 1. septembra 47.

Nadam se da si dobro; i ja sam. Svakog dana očekujem pismonoše; ako dođu, možda ću znati šta treba da činim i odmah ću te obavestiti. Čuvaj zdravlje. Pozdravljam te.

1. septembra

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju

Brindizi, 12. avgusta 47.

Nadam se da si dobro; i ja sam. Napokon mi je stigao odgovor od Cezara i to veoma prijateljski. Priča se da će doći brže nego što se očekivalo. Kada budem odlučio da li da mu krenem u susret ili da ga ovde dočekam, javiću ti. Molim te, pošalji mi natrag pismonoše što pre. Pazi na svoje zdravlje. Zdravo.

12. avgusta

Ciceron pozdravlja svoju Terenciju

Brindizi, 11. avgusta 47.

Nadam se da si dobro; i ja sam. Ne znam još ništa sigurno ni o Cezarovom dolasku niti o pismu koje je navodno kod Filotima. Ako nešto saznam, smesta ću ti javiti. Čuvaj zdravlje. Pozdravljam te.

11. avgusta

Prevod sa latinskog – Vesna Vasić

MARKO TULIJE CICERON (106-43. pre n.e.) rimski besednik i filosof. Pored govora, spisa o besedništvu i filosofskih dela, ostavio nam je i oko hiljadu pisama.

Epistole koje su pred nama Ciceron piše ženi Terenciji, u periodu od 58. do 47. godine pre n.e. Najranija pisma napisana su u progonstvu, nakon što je Ciceron morao da napusti Rim zbog ubistva Katiline i njegovih pristalica. Naime, marta 58. Ciceron iz Rima odlazi u Brindizi, a potom boravi sedam meseci u Solunu, da bi u jesen stigao u Drač. Naredne godine dozvoljen mu je povratak u Rim. Ova pisma iz progonstva svedoče o velikoj Ciceronovoj klonulosti i žalosti zbog udaljavanja od porodice.

Ostala pisma uglavnom su napisana u Brindiziju, gde se Ciceron nastanio oktobra 48, posle boravka u Pompejevom taboru u Draču. Naredna, 47. godina (iz koje nam je sačuvano deset pisama) dosta je teška za Cicerona: razvodi se od žene Terencije, raskida odnose sa bratom Kvintom, a i kćerka mu je u nesrećnom braku sa Dolabelom. Ova pisma su kratka i dosta hladna, nazire se skori raskid sa ženom.

Ovi tekstovi značajan su izvor za poznavanje jednog sumornog perioda u Ciceronovom životu. Iako nose lični pečat i imaju porodični karakter, pisma nas upoznaju sa društveno-političkom atmosferom Rima u vreme građanskih ratova.

Ovo je, koliko znam, prvi prevod četrnaeste knjige Ciceronove korespondencije u našoj književnosti. Prevod sa latinskog originala rađen je na osnovu izdanja: Cicero in 28 volumes, vol. 27, The Letters to His Friends in Four Volumes, vol. III, English Translation Harvard University Press

Toplo se zahvaljujem na dragocenim sugestijama koje mi je pružao kolega Dejan Matić.

Vesna Vasić

1 Sva pisma upućena su ženi Terenciji, sa kojom je imao sina Cicerona i kćerku Tuliju.

2 Lentul će biti konzul 57. godine i postaviće pred Senat pitanje Ciceronovog povratka iz izgnanstva.

3 Plancije je bio kvestor u Makedoniji, inače Ciceronov prijatelj.

4 Ciceron misli na oca Cezarove žene Kalpurnije, koji mu je bio veliki neprijatelj.

5 Reč je o Ciceronovom zetu, Tulijinom mužu, izuzetno odanom Ciceronu (umro je pre Ciceronovog povratka u Rim).

6 Nije poznato o kakvom je sukobu reč.

7 Terencija se u vreme Ciceronovog progonstva sklonila u Vestin hram, gde je kao vestalka živela njena polusestra Fabija; kod Valerija je Terencija verovatno išla zbog regulisanja imovinskih i finansijskih pitanja.

8 Kada je Ciceron otišao u progonstvo, kuća mu je srušena, a imovina konfiskovana.

9 Cezar je 59. godine ponudio Ciceronu da se pridruži njemu, Pompeju i Krasu, ali je ovaj odbio.

10 Nakon boravka kod Lenija Flaka, Ciceron je sedam meseci bio u Solunu kod svog prijatelja, kvestora Gneja Plancija.

11 Klodije, Salustije i Pescenije su Ciceronovi oslobođenici.

12 Godine kada je ovo pismo pisano, Ciceron se vraćao iz Kilikije (gde je bio prokonzul) za Rim, u koji stiže decembra 50. godine.

13 Akast je Ciceronov rob.

14 Reč je o Ciceronovom prijatelju Pomponiju Atiku.

15 Kamil je Ciceronov prijatelj.

16 Poluks, Ciceronov sluga.

17 Dolabela je drugi Tulijin muž, za koga se udala nakon Pizonove smrti.

18 Ciceron misli na razvod Tulije i Dolabele, do kojeg je doslo 47. godine zbog Dolabelinog neverstva.

19 Labijen je bio Cezarov vojskovođa, koji je presao na Pompejevu stranu i borio se protiv Cezara u bici kod Farsale i kod Munde, gde je i poginuo.

20 Ciceron misli na oca Cezarove žene Kalpurnije.

21 Lepta je bio Ciceronov prefekt u Kilikiji, a Trebacije Ciceronov porodični prijatelj.

22 Dolabela je imao uticaja u Rimu, inače, bio je na Cezarovoj strani.

23 Ovo je poslednje Ciceronovo pismo Terenciji, od koje će se ubrzo razvesti.