Poema u deset tačaka s prologom i epilogom
– Drži, drži, budalo! – vikao je Čičikov Selifanu.
– Ako li te odalamim sabljom! – vikao je feld-jeger s džinovskim brcima.
– Zar ne vidiš državne kočije, vrašku ti mater!
Prolog
Čudan san…
Kao da je u carstvu senki, nad čijim ulazom svetluca neugasivo kandilo s natpisom „Mrtve duše“, šaljivčina satana otvorio vrata. Uzmuvalo se carstvo mrtvih i pokuljala iz njega beskrajna povorka.
Manilov u bundi, u saonicama sa upregnutim velikim medvedima, Nozdrjov u tuđim kočijama, Deržimorda na vatrogasnom šmrku, Selifan, Petruška, Fetinja…
A poslednji je krenuo on – Pavel Ivanovič Čičikov u čuvenoj svojoj brički.
I krenula sva ta rulja na Sovjetsku Rusiju, i odigrali se potom u njoj neobični događaji. A kakvi – o tome sledi priča…
1
Pošto se u Moskvi iz bričke prebacio u automobil, dok je jurio njime po moskovskim jarugama, Čičikov je na sva usta grdio Gogolja:
– Neka mu, crko dabogda, đavolji sin, ispod oba oka iskoče mehuri kao kamare sena! Tako mi je pokvario, unakazio reputaciju da ne smem ni nos da pomolim. Ako bi doznali da sam ja Čičikov, jasna stvar, u dva cuga bi me oterali u đavolju mater! Bila bi još čista sreća da me samo teraju – moglo bi se dogoditi, bože sakloni, da i u Lubjanku zaglavim. A sve krivicom Gogolja, dabogda ni njemu, ni njegovoj rodbini…
I tako razmišljajući, uvezao se kroz kapiju onog istog hotela iz koga se pre sto godina izvezao.
U njemu je apsolutno sve bilo po starom: iz rupa virile su bubašvabe i čak kao da su se namnožile, ali je bilo i nekih sitnijih izmena. Tako je, na primer, umesto firme “hotel” visio plakat s natpisom: “Dom broj taj i taj” i, samo se po sebi razume, prljavština i gadosti bile su takve da Gogolj o njima nije mogao ni da sanja.
– Sobu!
– Izvolite pokazati nalog!
Genijalni Pavel Ivanovič se ni za trenutak nije dao zbuniti.
– Upravnika!
– Eto ti na! – Upravnik je bio njegov stari poznanik: čika Ćelavi Pimen, koji je svojevremeno držao “Ajkulicu”, a sada je na Tverskoj otvorio kafanu za ruske prilike i s nemačkim štosovima: šaradama, balzamima i, naravno, prostitutkama. Gost i upravnik su se izljubili, izmenjali reč-dve i sve je za tren oka bilo uređeno bez ikakvog naloga. Pavel Ivanovič je prezalogajio što mu se našlo pod rukom i odjurio da potraži službu.
Mihail Bulgakov
Nastaviće se
