Neki udarci u životu, tako su jaki… Ne znam ja!
Udarci kao od Božjeg gneva; kao da se njima
talog svega propaćenog
za dušu prilepljuje… Ne znam ja!
Malo ih je, ali ih ima… Otvaraju tamne brazde
na najodvažnijem licu i na najsnažnijim leđima.
Biće to možda pastuvi divljačkih atila
ili crni glasnici što nam ih Smrt šalje.
To su strmoglavi padovi množine Hrista iz duše
iz neke vere obožavanja koju Sudbina huli.
Ti krvavi udarci su pucketanje
kakvog hleba koji pred ognjištem gori.
A čovek… Jadan li je… jadan! Skreće pogled,
kao kad nas preko ramena doziva neko tapkanje;
skreće izbezumljeni pogled i sve proživljeno se ustaljuje
kao bara krivice, u pogledu.
Neki udarci u životu, tako su jaki… Ne znam ja!
Sesar Valjeho
Prevod sa španskog: Silvija Monros Stojaković
