Crni kamen na belom kamenu1
Umreću u Parizu po pljusku
jednog dana kojeg se već sećam.
Umreću u Parizu, i od toga ne bežim,
možda jednog jesenjeg četvrtka, kao danas.
Biće četvrtak, jer danas, a četvrtak je,
dok ove stihove pišem, kosti mi postaju
lomne i, nikad kao danas,
na celom svome putu, nisam opet tako sam bio.
Sesar Valjeho je umro, svi su ga redom tukli
a da im ništa uradio nije;
žestoko su ga štapom udarali i žestoko
šibali; svedoci toga su
svaki četvrtak i kosti lomne,
samoća, kiša, staze…
Sesar Valjeho
Prevela: Silvija Monros Stojaković
1 Ovakvim slaganjem kamenja pripadnici pojedinih starosedelačkih zajednica, ali ne samo oni, u Peruu obeležavaju grobna mesta. (Prim. prev.)
