Soba je bila mala
sa mađarskim krevetom
zidom od knjiga
i iskrzanim Tabrizom*
tako da su nam se tabani
dok smo plesali
osećali imućnim
školjke su nas posmatrale
iz staklenih tegli
i u lice nam se smejale
jer smo uporno čekali
da zagrizemo biser
Da ne bi prolazili
kroz nečiji salon
probili smo zid
i iskradali se kroz kuhinju
njene zavodljive mirise
sa ruba ogledala
motrila nas je gospođa Vulf
bledozelenim pogledom
koji je znao gotovo sve
o naprslinama duha
uspavljivao nas je Koen
šapućući Suzan
mislili smo lako je njemu
koji nije pao
na sektaški zahtev monogamije
I kad je izgledalo
da smo uskladili dah
između dva zvonka
prazna džepa
i čokoladnih zlatnika
rekoše nam
da je sve što se nalazi
iza tog ranjenog zida
nečije
i da se gubimo
jer kćeri ne nasleđuju ništa
a sinovi sve
pa i naše treperave senke
iza crvenih vrata.
Zorica Bajin Đukanović
*Vrsta persijskog tepiha
