XXIX
Nisam uvek isti u onom što kažem i pišem.
Menjam se, al ne menjam se mnogo.
Boja cveća nije ista kad sija sunce
Il kad neki oblak prođe
Ili kad se spusti noć
I cveće poprimi boju senke.
Ali ko bistro gleda taj vidi da je to isto cveće
I zato kad izgleda da se ne slažem sam sa sobom
Osmotrite me dobro:
Ako sam bio okrenut nadesno,
Sad sam se okrenuo nalevo,
Ali to sam i dalje ja, čvrst na svojim nogama –
Uvek isti, hvala zemlji i nebesima
I mojim očima i načuljenim ušima
I prozirnoj jednostavnosti moje duše…
Alberto Kaejro (Fernando Pesoa)