XXVI
Ponekad, onih dana kada je svetlost savršena i tačna,
Kada su stvari toliko stvarne da stvarnije ne mogu biti
Pitam sebe, natenane,
Zašto uopšte pripisujem
Stvarima lepotu
Zar neki cvet ima lepotu?
Zar lepotu ima plod?
Ne: oni imaju samo oblik i boju
I sopstveno postojanje
Lepota je ime nečega čega nema
Ime koje stvarima dajem ja u zamenu za radost koju one meni daju.
Ne znači ništa.
Pa zašto onda kažem za stvari: baš su lepe?
Da, čak i za mene, što živim tek života radi,
Nevidljive, dotiču ljudske laži
O stvarima,
O stvarima koje jednostavno postoje.
Kako je teško biti svoj i ne videti ništa drugo sem onog što vidljivo je!
Alberto Kaejro (Fernando Pesoa)
