PORUKA RUSKOG NAUČNIKA: U čemu je smisao života
U svojim „Pismima o dobrom i lepom“ sovjetski i ruski akademik Dmitrij Lihačov obraćao se mladima, pišući o duhovnim vrednostima čoveka i lepoti sveta koji nas okružuje.
U čemu je smisao života
Možemo na različite načine definisati cilj svog života, ali cilj mora postojati – inače to neće biti život, već životarenje. Treba imati principe u životu. Dobro je da ih čak zabeležite u dnevnik, ali da bi dnevnik bio „pravi“, ne smete ga nikom pokazivati – treba da ga pišete samo za sebe. Jedno pravilo u životu mora imati svaki čovek. U cilj svog života, u princip svog života, u svoje ponašanje morate uneti ovo – život morate živeti dostojanstveno, da vas ne bude sramota da ga se setite. Dostojanstvo traži dobrotu, velikodušnost, traži umeće da ne budete egoista, da budete pravdoljubivi, da budete dobar prijatelj i da nalazite radost u pomoći drugom.
Radi dostojanstva u životu morate umeti da se odreknete sitnih zadovoljstava…a i krupnih…Da umete da se izvinite, priznate drugom svoju grešku – mnogo je bolje nego da varate i lažete. Varajući, čovek pre svega vara sam sebe, jer misli da je uspešno slagao… a ljudi su shvatili, i zbog delikatnosti prećutali. Laž se uvek vidi. Ljudima naročit osećaj govori da li ih neko laže ili im govori istinu. Ali dokaza nema, a najčešće ljudi neće s vama da imaju bilo šta…
Priroda je stvarala čoveka milionima godina dok ga nije stvorila – baš tu stvaralačku, kreativnu delatnost prirode moramo, kako verujem, poštovati, moramo proživeti život dostojanstveno, kako priroda, koja je radila na tome da nas stvori, ne bi bila uvređena. Priroda je kreativna, stvorila nas je i zato mi moramo negovati u svom životu ovu stvaralačku težnju i nikada ne smemo podržati ništa rušilačko što u životu postoji. Kako ovo razumeti, kako ovo primeniti u svom životu – na ovo mora da odgovori svaki čovek individualno, u skladu sa svojim sposobnostima, interesima… Ali živeti moramo stvarajući, podržavajući stvaralačku energiju života. Život je raznovrstan, pa je, dakle, i stvaralaštvo raznovrsno, i naše težnje ka stvaralačkom su onoliko raznovrsne koliko su raznovrsne naše sposobnosti i sklonosti. Zar ne?
U životu postoji određeni „nivo“ sreće od kog sve počinje. Kao što računamo visinu, počev od nivoa mora. Polazna tačka. I tako je zadatak svakog čoveka, i velikog i malog, da podigne ovaj nivo sreće u životu. Ni lična sreća ne sme ostati van ovih težnji. Ali najvažnije je podići nivo sreće vaših bližnjih, čiji nivo sreće možete podići lako, bez mnogo muke. Ovo znači da ćete podići i nivo sreće svoje porodice, svoje zemlje, pa i čovečanstva, na kraju krajeva. Načini su različiti, ali svakom od nas je neki način dostupan. Ako je van vaših moći rešavanje državnih problema, što uvek podiže nivo sreće ukoliko se ovakvi problemi reše,možete nivo sreće podići u svom radnom okruženju, u svojoj školi, u krugu prijatelja. Svako ovo može.
Život je, pre svega, stvaralaštvo. Ovo ne znači da svaki čovek, da bi živeo, mora da se rodi kao umetnik, balerina ili naučnik. I stvaralaštvo se može stvarati. Možete stvarati dobru atmosferu oko sebe, kako sada kažu, stvoriti auru dobra oko sebe. Evo, na primer, čovek može da stvori u društvu atmosferu sumnjičavosti, nekog teskobnog ćutanja, a može da stvori radost, svetlost. Upravo ovo je stvaralaštvo. Stvaralaštvo je neiscrpno. Tako da je život – večito stvaralaštvo. Čovek se rađa i ostavlja iza sebe sećanje. Kakvo će sećanje ostaviti? O ovome se ne smemo brinuti kada dođemo u određene godine, već, mislim, od samog početka, jer čovek može da nestane u svakom času, u svakom trenu. A jako je važno kakvo sećanje će iza sebe ostaviti.
Novo doba / Izvor: Лихачёв Д. С. Письма о добром. – СПб.: Наука, Logos, 2006.
