U detinjstvu sam se sa oduševljenjem predavao obožavanju tigra: ne tačkastog tigra sa plovećih ostrva Parane, iz amazonske zbrke, već prugastog, azijskog, kraljevskog tigra kome se mogu suprotstaviti samo ratnici, u tvrđavi na leđima slona. Imao sam običaj da se beskrajno zadržavam pred jednim kavezom u zoološkom vrtu; voleo sam velike enciklopedije i knjige iz prirodnih nauka zbog raskošnosti njihovih tigrova. (Još se sećam tih slika, ja koji ne pamtim dobro čelo ili osmeh neke žene.) Prošlo je detinjstvo, zaboravljeni su tigrovi i strast prema njima, ali još žive u mojim snovima. U njihovim dubokim i haotičnim vodama oni i dalje vladaju, i to na ovaj način: kad spavam, neki san mi privuče pažnju i ja odmah znam da je to san. Onda obično pomislim: ovo je san, čista razonoda moje volje i, pošto raspolažem neograničenom moći, prouzrokovaću jednog tigra.
Kakva nesposobnost! Moji snovi nikako ne uspevaju da stvore željenu zver. Tigar se, istina, pojavljuje, ali prepariran ili slabašan, ili sa čudnim promenama oblika, ili neprihvatljive veličine, ili suviše nepostojan, ili podsećajući na psa ili pticu.
Horhe Luis Borhes
Prevod sa španskog Radivoje Konstantinović
