And the craft that createth a semblance
Morris, sigurd the Volsung 1876
Mislim na jednog tigra. Polutama slavi
prostranu marljivu Biblioteku
i, čini se, police udaljava,
snažan, nedužan, krvav i nov,
proći će svojom šumom i jutrom
i ostaviće svoj beleg na muljevitoj
obali reke kojoj imena ne zna
(u njegovom svetu nema ni imena, ni prošlosti
ni budućnosti, samo je trenutak izvestan)
i preći ce varvarske razdaljine
i njušiće u lavirintu mirisa
što se prepliće miris zore
i opojni miris jelena.
Među prugama bambusa otkrivam
njegove pruge i slutim rebra
pod divnim krznom što podrhtava.
Uzalud put mi preprečuju ispupčena
mora i pustinje Zemljinog šara;
iz ove kuće u dalekoj luci
Južne Amerike, pratim te i sanjam,
o tigre sa obale Ganga.
Veče se širi u mojoj duši; razmišljam:
tigar kome se obraćam u svom stihu
tigar je simbola i senki,
niz književnih figura
i sećanja iz enciklopedije,
a ne kobni tigar, zlosutni dragulj
koji, obasjan suncem ili promenljivim mesecom,
izvodi na Sumatri ili Bengalu
igru ljubavi, lenjosti i smrti
Tigru simbola suprotstavio sam
pravoga, vrele krvi,
onoga sto desetkuje krdo bivola
i danas, 3. avgusta 1959.
baca na livadi sporu
senku, ali već činjenica što ga imenujem
i pretpostavljam njegovo postojanje
čini ga proizvodom mašte a ne živim
bićem, od onih što po zemlji gaze.
Potražićemo trećeg tigra. I taj će
biti, kao i ostali, oblak
moga sna, sistem ljudskih
reči, a ne tigar sa kičmom
koji, dalje od mitologija,
gazi zemlju. Za to dobro znam, ali me nešto
nagoni na tu beskrajnu pustolovinu,
nerazumnu i drevnu i ja uporno
nastavljam da čitave večeri tragam
za drugim tigrom, onim što nije u stihu.
Horhe Luis Borhes
