Nalazi se vjerovatno u Indijskom okeanu, ima čudesnu osobinu da izranja i tone po volji. Jedini postojeći opis Dvoličnog ostrva dao je jedan egipatski mornar, koji je tamo dospio slučajem, pošto je njegov brod potonuo.
Tri dana je taj mornar lutao sam samcit, hraneći se smokvama, grožđem, bobicama i sjemenkama, dinjama, ribom i mesom divljači. Trećeg dana, pošto je iskopao jamu,on je zapalio vatru u čast bogova. Tek što je to uradio, začuo je buku sličnu grmljavini, drveće je počelo da se trese, zemlja je zadrhtala, i on je pred sobom ugledao jednu, sto metara dugačku zmiju, s bradom od dva metra. Tijelo zmije je bilo boje lapis lazulija i kao da je bilo protkano zlatom. Dok je mornar ležao ničice na zemlji, ta zmija se uspravila pred njim i upitala ga koga je doveo na ostrvo. Čuvši priču o njegovom brodolomu, zmija se sažalila, uzela mornara u usta, odnijela ga u svoje leglo, gdje je živjela sa sedamdeset pet drugih zmija koje su takođe bile zlatnoplave kao i ona. Ta zmija je onda prorekla da će se u roku od četiri mjeseca tu pojaviti jedan brod i pronaći mornara. Predskazanog dana neki egipatski brod približio se ostrvu. Mornar je spasen, a ostrvo je naglo nestalo pod talasima.
Izvor: Žorž Maspero, Les Contes populaires de l‚Egypte ancienne, Pariz, 1899)
