Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije
Neki trenuci u našem životu naprosto vape za pravom odlukom, zahtevaju od nas odluku koja će nas ili koja bi nas mogla iščupati iz krize u kojoj smo se tog časa zatekli. Godina 1386! To je verovatno bila najgora godina i životu Džefrija Čosera (1343 – 1400, rođen i preminuo u Londonu) i bila je, istovremeno, trenutak odluke. Odluka je, barem za nas današnje, bila prava; bila je kreativna, sačuvala je Čoserov lični integritet, koji se našao suočen s pretnjom da se rastoči, a nama zaveštala delo, pod naslovom Kenterberijske priče, zahvaljujući kojem je njegov tvorac osnovano proglašen ocem engleske književnosti kakvu sad poznajemo…
Mlinareva priča je, kao što je rečeno, svojevrsni kontrapunkt vitezovoj. U pogledu ljubavi, sve je u njoj drukčije. Sve je kod mlinara prožeto ironijom, izazivanjem i humorom. Ničeg tragičnog, ali opet sve je izuzetno realno. Nepoznato je koji je izvor Čoser koristio za nju, ali njena osnova je znana iz mnogih narodnih priča: bogati ljubomorni starac se ženi mladom sladostrasnom devojkom, i u takvoj vezi onda dolazi do mnogih urnebesnih zapleta. Čoserovo operisanje s tom osnovom pokazuje njegovo majstorstvo u komičkom pripovedanju i karakterizaciji likova, kao i izuzetno umeće u konstruisanju priče, i to, da kažemo, putem operisanja s neskladom. Nesklad između akcije i reči jeste ovde ono što pobuđuje komiku. Možda je za to najbolji primer, nezaobilazan u ogledima istraživača ove priče, kad student Nikola zavodi mladu stolarevu ženicu Alison. Nikola jedno čini, a drugo govori:
… I krišom se tako privio uz njenu vaginu i rekao joj: „Dabome, ako me ne budeš volela, slatka moja, umreću od tajne ljubavi prema tebi.“ A onda ju je slasno uhvatio za butove i rekao: „Ljubavi, voli me sad, ili ću umreti, tako mi Boga!“
