XXV Tužni surovi tango ples ljubavi i smrti ples noći i ljudi ples mračne kuhinje siromaštva želje
Hoćemo li izoštriti pogled i prići bliže lepoti muža –pažljivo, jer je goreo.
Pod njim pod je goreo,
svet je goreo,
istina je gorela.
Oko njega zelena je vatra počistila sve drveće.
Gotovo nikad nije bio tužan, nekakav bog ga je vodio.
Niti je sumnjao u svoju sudbinu koja je izgledala kao što je Napoleon govorio ovako:
Upisujem se između svetova.
Ono što je pisao zavisilo je od toga s kim je.
Kad je upoznao Reja
počeo je da piše slike.
U Rejevoj sobi radili su rame uz rame, muž je pričao.
Rej je voleo da sluša o raznim mestima,
jer slabo je putovao i o knjigama,
jer nije čitao.
Kakvi su Alpi?
Iz aviona izgledaju krhko poput grnčarije. Tanke tišine lebde između.
A izbliza.
Izbliza više kao sir. Parmezan.
Je li skupo.
Parmezan?
Italija.
Da i ne.
Jesi još uvek sa svojom italijanskom dragom?
Udala se.
Za koga.
Za nekog Rikija.
Jesu srećni?
Morala je da ga otključa rekla je.
Što se odnosi na seks.
Pretpostavljam.
Znaš šta je dobro za to tango.
Za otključavanje?
Leči i probavu.
Kako znaš sve to.
Jese sećaš Flora?
Ne.
On je bio pre Karla.
Karla?
Karl je bio pre Denija.
Oh.
A Flor je bio igrač tanga.
Meni to deluje tako davno.
Siroti čisti Flor.
Deluje tako davno.
Flor je bio bespomoćan.
Zar tebi ne deluje davno Rej.
Ne ne tako davno ali tada si bio oženjen sve je bilo drugačije.
Od toga sav zadrhtim.
Od čega.
Od razmišljanja. Tačno se sećam kako sam zamišljao život.
Svi sanjaju.
Ne nije bio san bila je tačna slika.
Šta je pošlo naopako.
Posrednici.
Molim?
Uzmi recimo razvod, nije sama smislila da se razvede. Posrednici su uticali na nju.
Znala je da lažeš i da je varaš.
Rej molim te nikad je nisam lagao. Kad bi se javila potreba možda sam koristio reči koje su lagale.
To je teška filozofija za mene.
Filozofi kažu da se čovek stvara razgovorom.
To razumem.
I ona je.
E tu grešiš.
Zašto to kažeš.
Video sam je skrhanu.
Bila je mnogo jača od mene.
Bila je skrhana.
Sve što sam činio činio sam za nju.
Zašto vičeš.
Ovaj vikend ću da se vidim s njom.
Lud si.
Prvo ću joj pisati.
Razvela se od tebe pre tri godine zašto je ne ostaviš na miru.
Imam vere.
U šta.
U nas.
Vas nema.
Duboke čiste vere.
Ali zašto.
Rej znaš želeo bih da živim u nekom drugom veku.
Govorio si da je telo početak svega.
U to više ne verujem.
I dalje varaš žene.
Da.
Zbog tebe sam tužan.
Kako ljudi ovde žive –
Da.
Zemlja u kojoj ne postoje čuda.
Čemu se sada nadaš.
Da se ponovo rodim kao veliki ratnik 3001. godine.
Jedne junske večeri.
Šta si rekao.
To je stih iz jednog tanga.
Jedne junske večeri da.
Nastavili su da rade, on za štafelajem
a on na podu uz lampu
a visoki crni kovitlaci sumraka došli su i stali oko njih blizu
kao stražari.
Muž je pravio plan Bitke kod Sirakuze.
i nadao se da će ga preneti na zid svoje kuće pomoću akrilnih boja i zastavica.
Zašto Sirakuza? Taj krvavi atinski poraz
Počeo je jednim nenadanim noćnim potezom 413. pre n.e.
Zamaglivši liniju između hrabrosti i ludosti
Atinjani su po mraku krenuli uzbrdo u napad
protiv utvrđenih sirakuških položaja.
Originalnost je isprva
donela uspeh planu,
onda su Sirakužani došli sebi
i napali i haos je kuljao svuda.
Gledali su pri mesečini,
mogli su da vide obrise ali ne i da razaznaju ko je ko.
Hopliti su jurcali
u prostoru ne većem od stepeništa
jer oni Atinjani koji su već bili poraženi i koji su silazili s litice
sretali su druge koji su tek pristizali u napad
i od njih pomislili da su neprijatelji – štaviše,
stalno vičući lozinku
odali su je neprijatelju i uz tu reč
koja ih je greškom napadala u mraku Atinjani su se uspaničili.
Prijatelj se okomio na prijatelja.
Kao prekrasni uskomešani ples u kome se partner
okrene
i izbode vas na smrt,
kazan crvenog sicilijanskog meseca i belih grčkih usana.
Pevuši dok radi.
Pravougaonici za sirakuške pomoćne prostorije,
isprekidane linije za odvažni atinski napad,
trouglovi za verovatna mesta sukoba,
crne tačke različitih veličina za poginule za koje se ceni da su pali duž staze poraza.
U glavi
sastavlja pismo
da joj objasni (opet)
maglu rata i potrebu za istrajnošću i sjajem
do kojih će na kraju doći.
Treba nam nova lozinka šapuće uz osmeh,
dok zamišlja kako pristiže iscrpljen i promukao,
prašnjav od puta, vozeći tenk jedne lepe večeri.
Junske večeri.
En Karson
Iz zbirke Lepota muža – pesnički esej u 29 plesova tanga
(S engleskog prevela Bojana Vujin)
En Karson (Anne Carson, 1950), kanadska pesnikinja, esejista i prevodilac. Dugo je živela u Montrealu, gde je predavala na Univerzitetu Mekgil, a kasnije je predavala klasičnu i komparativnu književnost na Univerzitetu u Mičigenu i Univerzitetu u Njujorku.
Objavila je osamnaest knjiga u kojima se mešaju elementi poezije, esejistike, proze, kritike, prevoda, dramskih dijaloga, fikcije i publicistike, a između ostalih: Eros the Bittersweet (1986), Glass, Irony, and God (1992), Short Talks (1992), Plainwater (1995), Autobiography of Red: A Novel in Verse (1998), Economy of the Unlost: Reading Simonides of Ceos with Paul Celan (1999), Men in the Off Hours (2001), The Beauty of the Husband (2002), If Not, Winter: Fragments of Sappho (2002), Wonderwater (2004), Decreation: Poetry, Essays, Opera (2005), NOX (2010), Antigonick (2012), Red Doc> (2013) i The Albertine Workout (2014). Dobitnica je više prestižnih nagrada, a prva je žena kojoj je dodel?eno jedno od najznačajnijih pesničkih priznanja za poeziju pisanu na engleskom jeziku, Nagrada „T. S. Eliot” (2001), za knjigu Lepota muža.
