(Oko 400. pre n. e.)
Euklid je rodom iz Megare na Istmu, ili iz Gelona, kako neki tvrde, kao na primer, Aleksandar u Redosledu filozofa. On se bavio Parmenidovim spisama, i njegovi naslednici su po njemu nazvani megarici, zatim eristici, kasnije dijalektici: tako ih je prvi nazvao Dionizije iz Halkedona zato što su svoje dokaze donosili u obliku pitanja i odgovora. Hermodor nam pripoveda da su kod njega posle Sokratove smrti došli Platon i ostali filozofi, u strahu od svireposti tirana. Euklid je smatrao da je dobro jedno (jedinstveno), iako mu je nadenuo više imena: nekad ga je nazivao mudrošću, nekad bogom, drugi put umom i tako dalje. Ali sve što je dobru protivno odbacivao je, tvrdeći da ne postoji.
Kad je napadao neko dokazivanje, on nije napadao premise, nego zaključak. Odbacio je zaključak po analogiji, govoreći da se on sastoji ili od sličnih, ili od nesličnih članova. Ako je zaključak izveden iz sličnih članova onda dokazivanje treba da se vrši na osnovu samih stvari, a ne na osnovu njihovih analogija; ako je izveden iz nesličnih, članova, onda je neopravdano staviti ih jednog pored drugog. Zato Timon kaže za njega, ujedajući pri tome i ostale sokratike: Ali meni nije stalo do ovih brbljivaca, niti do kog drugog, ni do Fedona, ma ko on bio, ni do svađalice Euklida koji je među Megarike*5 ubacio otrov prepirke.
Napisao je šest dijaloga; to su: Lamprija, Eshin, Feniks, Kriton, Alkibijad, Rasprava o ljubavi.
Iz Euklidove škole je takođe Milećanin Eubulid, pisac mnogobrojnih dijalektičkih rasprava u obliku pitanja, kao što su: Lažljivac i Preobučeni (skriveni), Elektra, Sorit, Rogati i Ćelavi. Za njega jedan od komičnih pesnika kaže: Eristik Eubulid izneo je svoje igre reči s rogovima i zbunio je govornike lažnim hvalisavim dokazima, otišao je sa svom Demostenovom hvalisavošću.
Izgleda da je Demosten bio njegov učenik i da je tamo popravio svoj pogrešan izgovor slova r. Eubulid se sporio i s Aristotelom i umnogome ga je oklevetao. Između ostalih članova Eubulidove škole bio je i Aleksin iz Eleje, čovek neobično sklon prepirci, pa su ga zato prozvali Elenksinom36 ( Έ λ ε γ ξ ΐνο ς ). Naročito se sporio sa Zenonom. Herod priča o njemu da je otišao iz Elide i došao u Olimpiju da bi se tamo bavio filozofijom. A kad su njegovi učenici pitali zašto živi tamo, odgovorio je da ima nameru da osnuje jednu školu koja će se zvati Olimpijska škola. Ali pošto su njihove zalihe namirnica nestale i pošto su smatrali da mesto nije zdravo, učenici su otišli i Aleksin je do kraja života živeo usamljen samo s jednim slugom. Malo posle toga, dok je plivao u reci Alfeju, nabo se na trsku, pa je ubrzo umro od te povrede.
Moj epigram posvećen njemu glasi ovako (Anth. Plan., III, 129):
Nije, dakle, bilo uzalud ono pričanje
da je neki nesrećnik, dok je ronio,
nogu nekako probo ekserom.
Jer i uvaženi Aleksin je jednom
hteo da prepliva Alfej, pa je umro od uboda trske.
On nije pisao samo odgovor Zenonu, nego i druga dela, jedno takođe upućeno protiv istoričara Efora.
Iz Eubulidove škole bio je čuven Eufant iz Olinta koji je napisao istbriju svoga vremena. Ovaj je, osim toga, bio i pesnik i napisao je nekoliko tragedija, s kojima se veoma isticao na agonima*. Bio je i učitelj kralja Antigona i posvetio mu je delo O kraljevanju, koje je bilo veoma poznato. Umro je od starosti.
Postoje još i drugi učenici Eubulidovi, među njima i Apolonije s nadimkom Kronos28; ovaj je imao učenika Diodora, sina Amejnijevog sa lasa, koji je takođe imao nadimak Kronos. Za njega Kalimah u Epigramima kaže:
Sim Momos je na zidovima napisao: Kronos je mudar. I on je bio dijalektičar. Pretpostavljalo se da je on prvi otkrio dokaze poznate kao Enkekalgminos (skriveni) i Keratine (rogati). Kad je boravio kod kralja Ptolemeja Sotera, Stilpon mu je postavio neka dijalektička pitanja. Pošto nije mogao odmah da ih resi, kralj ga je prekorio i, između ostalih nipodaštavanja, nadenut mu je i nadimak Kronos u cilju ismevanja. On je tada napustio gozbu i napisao jednu raspravicu o logičkom problemu.
Život je završio u malodušnosti. I njemu sam posvetio ovaj epigram (Anthol. Plan., VII, 19):
Krone Diodore, koja te zla sudbina sahranila u očajanje, da si sam požurio u Tartar ne rešivši Stilponove zagonetke? Ti bi zaista bolje zaslužio svoje ime KRONOS da nema RHO i KAPPA,*≫
Među naslednicima Euklidovim su Ihtiia, sin Metalov, izvanredan čovek, kome je i kinik Diogen posvetio jedan dijalog; zatim Klinomah iz grada Turija, koji je prvi pisao o aksiomima ( άξιώματα ) i predikatima ( κατηγο ρεύματα ) i sličnim stvarima, i Stilpon iz Megare, najugledniji filozof, o kome ćemo sada govoriti.
Diogen Laertije
