Neki ljudi su mladi i ništa više,
a neki ljudi stari i ništa više,
a neki ljudi ni stari ni mladi i samo to.
I da muhe nose odjeću i sve zgrade izgore u zlatnoj vatri,
da se nebo zaljulja kao trbuh striptizete
i sve atomske bombe zaplaču,
neki bi ljudi bili mladi i ništa više,
a neki ljudi stari i ništa više,
a ostali bi bili isti
ostali bi bili isti.
Ono nekoliko drugačijih dovoljno brzo uklanja policija,
ili njihove majke, njihova braća, ostali;
i oni sami.
Sve što ostaje
ono je što vidiš.
Teško je.
Čarls Bukovski
