telefon ne zvoni.
sati vise mlitavi i prazni.
svi osim mene
žive.
tome kao da nema kraja.
jedne noći postalo je jako loše.
trebao mi je samo glas.
okrenuo sam tačno vreme i
slušao njen glas dok govori:
jedanaest časova, deset minuta,
deset sekundi.
jedanaest časova, deset minuta
dvadeset sekundi.
jedanaest časova, deset minuta,
trideset sekundi….
onda mi je rekla da je:
jedanaest časova, deset minuta,
četrdeset sekundi.
možda mi je spasila život
mada nisam siguran.
Čarls Bukovski
