Našla Maša pečurku, otkinula je i donela na pijacu. Na pijaci Mašu udarili po glavi i još joj obećali da će je udariti po nogama. Prepala se Maša i pobegla odatle.
Dotrčala Maša u zadrugu i htela tamo da se sakrije iza kase. A šef ugledao Mašu, pa kaže: “Šta ti je to u rukama?” A Maša kaže: “Pečurka.” Šef kaže: “Gle, kako je vešta! Hoćeš da ja tebe zaposlim ovde?” Maša kaže: “Nećeš ti mene da zaposliš.” Šef kaže: “E baš ću da te zaposlim!” I zaposlio Mašu na kasi, da obrće ručku.
Maša ručku obrtala, obrtala, i odjednom umrla. Došla milicija, sastavila zapisnik i naredila šefu da plati kaznu – 15 rubalja.
Šef kaže: “Za šta kaznu?”
A milicija kaže: “Za ubistvo.” Šef se prepao, brže-bolje platio kaznu, pa kaže: “Samo što pre odnesite ovu mrtvu kasirku.”
A prodavac iz odeljenja za voće kaže: “Ne, to nije istina, ona nije kasirka,. Ona je samo okretala ručku na kasi. A kasirka, eno, sedi onde.” Milicija kaže: “Nama je svejedno. Rekli su da odnesemo kasirku i mi ćemo je odneti.”
I počela milicija da se približava kasirki. Kasirka legla na pod iza kase, pa kaže: “Neću da idem.” Milicija kaže: “Zašto, budalo, nećeš da ideš?” Kasirka kaže: “Vi ćete mene živu da sahranite.”
Počela milicija kasirku da diže s poda, ali je nikako podići ne može jer je kasirka debela.
- Ma za noge vi nju – kaže prodavac iz odeljenja za voće.
- Nemojte – kaže šef – ta kasirka mi služi umesto žene. I zato, molim vas, ne razgolićujte je dole.
Kasirka kaže: “čujete li? Ne smete da me razgolićujete dole.”
Milicija uhvatila kasirku pod miške, odvukla je do vrata i izbacila iz zadruge.
Šef naredio prodavcima da počiste radnju i otvore vrata.
- A šta da radimo sa ovom pokojnicom? – kaže prodavac iz odeljenja voća pokazujući na Mašu.
- Zaboga – kaže šef – pa mi smo sve pobrkali. Stvarno, šta ćemo sad s njom?
- I ko će da radi za kasom? – pita prodavac. Šef se uhvatio za glavu, rasturio kolenom jabuke po tezgi, pa kaže: “Ispade svinjarija.”
- Stvarno svinjarija – kažu uglas prodavci.
Utom šef počeše brke, pa kaže: “He-he! Ne dam se ja lako zbuniti. Posadiću pokojnicu za kasu, možda svet i neće primetiti ko sedi za kasom.”
Posadili pokojnicu za kasu, u usta joj zadenuli cigaricu da bi još više podsećala na živu, a u ruke, zbog verodostojnosti, uglavili joj pečurku.
Sedi pokojnica za kasom kao živa, samo joj boja lica veoma zelena, i jedno oko otvoreno, a drugo zatvoreno.
– Dobro je – kaže šef – upaliće.
A narod već lupa na vrata, uznemiren što ne otvaraju zadrugu. Naročito se razvikala jedna domaćica u svilenom šlafroku: trese korpom, a štiklom se okomila na kvaku. A iza domaćice dere se neka zabrađena starica, psuje šefa na pasja kola i naziva ga cicijom.
Šef otvorio vrata i pustio narod. Narod pojurio na odeljenje za meso, pa odmah prema tezgi za šećerom i paprikama. A starica se uputila pravo prema odeljenju za ribu, ali usput ugleda kasirku i ukopa se.
- Gospode – kaže – pomiluj!
A domaćica u svilenom šlafroku obišla već sva odeljenja i žuri na kasu. Ali čim je ugledala kasirku, zastala pa zanemela i razrogačila oči. A prodavci takođe ćute i gledaju u šefa. A šef izviruje iza tezge i čeka da vidi šta će se dogoditi.
Domaćica u svilenom šlafroku okrenula se prodavcima, pa kaže:
- Ko vam to sedi za kasom?
A prodavci ćute jer ne znaju šta da odgovore.
Šef takođe ćuti.
Sjatiše se ljudi sa svih strana. čak i na ulici gomila. Izađoše domari. Razlegoše se zvižduci. Jednom rečju, pravi skandal.
Gomila je bila spremna da stoji ispred zadruge ako treba čak i do večeri. Ali neko reče da u Ulici fenjera jedna starica pada kroz prozor. Tada se gomila kod zadruge osula jer su mnogi pošli u Ulicu fenjera.
…naročito (bi trebalo) sopstvene.