Malaparte: životi i legende obimna je i detaljna biografija kontroverznog
italijanskog pisca nemačkog porekla Kurcija Malapartea (Izdavač:
Službeni glasnik, prevod: Olgica Stefanović). Uz minuciozan pregled života pisca Kože
i Kaputta, autor Mauricio Sera daje i odličnu analizu Malaparteovog
književnog rada. Kao dodatak ovom izdanju, može se naći i pismo koje je slavnom
Italijanu 1948. poslao Henri Miler, očito pod jakim utiskom Malaparteovog dela
Volga se rađa u Evropi, koje je američkog romanopisca potaklo na analazu
paralela u političkoj situaciji Evrope i SAD-a.
_________
Big Sur, Kalifornija,
28. jun 1948.
Dragi moj Kurcio Malaparte,
Prijatno me je iznenadilo što ste mi poslali primerak knjige Volga se rađa u Evropi,
sa svojeručno potpisanom posvetom. Već imam primerak Kaputta, koji nažalost još
nisam pročitao. Čudnim slučajem dobio sam, skoro u istom trenutku kada i vašu,
poslednju Sandrarovu knjigu Bourlinguer, gde vidim da vam je posvetio jedno
poglavlje.
Sada sam tačno na sredini vaše knjige i teško mi je da je odložim. Ne poznajem
nijednog ratnog dopisnika koji piše na engleskom, a koji ima vaš poetski
pristup. Amerikanac po imenu Stil napisao je nekoliko dobrih stvari, ali u
suštini ostaje samo dopisnik. Vaši odlomci o uklanjanju leševa ruskih vojnika,
kao i sve što pišete o pejzažu, klimi, atmosferi na bojnim poljima ostavili su
na mene snažan utisak.
Pročitao sam s velikim zanimanjem vaš predgovor, koji bi trebalo da bude od
posebne koristi za američke političare, ali koji će verovatno biti
prenebregnut, ili loše protumačen. Neobično je što pišete da će u sledećm
sukobu Amerika moći da igra samo drugorazrednu ulogu. Prema nedavnom mišljenju
jednog francuskog tumača Nostradamusa (Ruir), to je upravo ono što je
Nostradamus predvideo. Prema tom tumačenju, Rusija će samo napredovati, kao
Hitler, da bi se domogla čitave Evrope, praktično bez ikakvog napora. U
trenutku kada mi budemo odlučili da se borimo, biće prekasno, jer će nas
paralisati naša unutrašnja previranja. Sledi jedno lepo predviđanje – barem za
Evropu – te vam ostavljam zadovoljstvo da ga sami otkrijete.
Znate da se ne zanimam za politiku, tvrdnja koja će vas naterati na podsmeh. I
ja sam morao da se nasmešim kada sam stigao do početka vaše finske avanture. Tu
ste me podsetili na Kestlera, uvek željnog iskustva da bi potkrepio svoja
predosećanja. Pisac uvek pobeđuje mislioca i teoretičara. Vaše stranice svedoče
o vašem dubokom čovekoljublju, uprkos drugom gotovo „teološkom“ zanimanju za
politiku, tehniku itd. Čitajući ono što pišete o ratu u Rusiji, imam utisak da
sam se vratio u nekadašnje vreme; stvarno ste uhvatili skriveno značenje tih
svetskih ratova koji tek što su počeli.
Pitam se jeste li dovoljno pažnje poklonili jednom aspektu koji proističe iz
prirode ovih sukoba, prošlih, današnjih i onih koji tek dolaze, barem dok
Amerika bude tu, to jest naša promenljiva politika prema ratu. Oduvek sam gajio
uverenje, možda naivno, da možemo da izbegnemo te globalne ratove, ako bi
ostatak sveta jasno razumeo gde smo, koju liniju akcije želimo da sledimo i
tako dalje. Dvaput smo imali sreće čekajući do poslednjeg trenutka. Ali ovde
opet ne znamo na koju kartu da igramo. Malo toga je učinjeno uprkos svim
tiradama o našim velikim pripremama osim ako ne postoji neki tajni plan, što me
kao ideja užasava. Čini mi se da evropski militaristi reaguju na nestalnost
našeg ponašanja. Poslednji sam koji veruje da dobra vojna priprema nužno znači
i pobedu. Ali s druge strane, verujem da naš nepokolebljiv moralni stav može
zaustaviti sukob. Jedina nacija koja danas izgleda ima definisanu i,
pretpostavljam, moralnu politiku jeste Rusija. A mi je ovde samo kritikujemo
ili žalimo. Kao da ne dopuštamo mogućnost da ona može biti realna i iskrena. Ne
uspevamo da bez oklevanja shvatimo zašto Rusi tako postupaju. Pre svega mislim
na javno mnjenje što, kao što znate, nikad ne znači bozna šta. Jedino je
izvesno da naši političari i državnici uglavnom nemaju anticipativniju viziju
od masa. Mi smo za republikansku kandidaturu upravo nominovali čoveka skoro
podjednako slabog kalibra kao što je i naš sadašnji predsednik (a republikanci
će ovog puta sigurno odneti pobedu!) Da sam Evropljanin, na ovu bih situaciju
gledao sa strahom i zaprepašćenjem. Republikanci neće imati da ponude ništa
drugo osim pometnje, grešaka i haosa.
Vi govorite o demokratskim snagama u Evropi i drugde. Voleo bih da znam gde su
one. Stara Grčka je napravila na stotine demokratskih eksperimenata, barem nam
tako kažu istoričari. Za mene je to reč bez ikakvog smisla sve dok i poslednji
čovek ne bude uvažen, sve dok ne budemo promenili čitav sistem obrazovanja,
etike, morala, zasnovan na strahu i oskudici, praznoverju i zatucanosti,
tradiciji i običajima. Ne znam ni za jednu partiju čiji program u prvi plan stavlja
taj cilj, a vi? Postoji strašna rečenica u jednoj od Balzakovih knjiga koju sam
tridesetih godina, kada sam živeo u Parizu, koristio kao zaglavlje na svojim
pismima: „Evropa će verovati samo onome ko je bude pregazio.“ To je bilo
napisano pre stotinak godina. Naravno, sovjetska metafizika je evropska, a ne
azijska i Amerika je samo jedna ublažena projekcija Evrope. Svakako, Azija se
takođe evropeizuje, ili amerikanizuje, što je gore. A rezultat? Možda je
Nostradamus u pravu, barem što se tiče Rusije, Špengler takođe. Nije li upravo
Špengler predvideo da će Rusija budućnosti biti Rusija Dostojevskog? Danas to
izgleda neverovatno, zar ne? Ali kao što kaže Biblija, „oholost dolazi pred
pad“. Ja verujem da čitav civilizovani svet ubrzano priprema svoje uništenje.
Morali bismo, čini mi se, da sa dubokim zanimanjem prostudiramo razloge zbog
kojih današnje različite nacije i sile ne mogu postupati drugačije od onoga
kako postupaju. Morali bismo te znake nemoći čitati kao što meteorolozi čitaju
svoje. A onda zasnivati svoje nade na činjenici da su klima i tlo trajniji od
vremenskih promena, što uvek moramo imati na pameti.
Izvinite zbog ovog nehotice dugačkog pisma. Neka svedoči o intelektualnom
podsticaju koji vaša knjiga od početka do kraja izaziva.
Iskreno vaš,
Henri Miler
https://livano85.blogspot.com/2019/10/henri-miler-i-kurcio-malaparte-pismo.html
