za Davida
Iskoračivši iz mog telesnog polja
šapnuo je čuvaću tvoju tajnu
tako poverljivo
da je oduvao malo prašine
sa unutrašnjeg ogledala
čime da se usprotivim ovim rečima
pošto sam žena pa svakako
mora tu biti nečeg za čuvanje
nije valjda baš sve u izlogu
Ali ja ne spaljujem svoje prijatelje
posle svake izdaje
nosim tu tečnu gorčinu
u porcelanskoj činijici
i ponekad samo ponekad
popijem nekoliko kapi
onako po homeopatskoj recepturi
Kakvim trikom ću se
sada služiti
da uđem nevidljiva
u njegov san
i pokažem mu da su reči
na koje bi mogao
nasloniti svoje uho
tek male školjke potrošenog zvuka
ispale iz Budine košare
Zorica Bajin Đukanović
Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, 2022.
