77 Školice
Vi ćete shvatiti da posle ovoga…
– Res, non verba – reče Oliveira. – Ukupno osam dana po sedamdeset pesosa dnevno, osam puta sedamdeset, petsto šezdeset, neka bude petstopedeset a sa onih deset možete da platite po koka-kolu za bolesnike.
– Bićete ljubazni da što pre iznesete svoje lične stvari.
– Hoću, danas ili sutra, pre bih rekao sutra nego danas.
– Evo novca. Molim vas, potpišite priznanicu.
– Potpisaću je i da me ne molite. Ecco.
– Moja supruga je veoma uvređena – reče Feraguto okrenuvši mu leđa i vrteći cigaru među zubima.
– To je ženska preosetljivost, menopauza, hoće to.
– To je dostojanstvo, gospodine.
– To sam i mislio. Kad je već o dostojanstvu reč, hvala vam što ste me zaposlili u cirkusu. Bilo je zabavno, a nisam se pretrzao od posla.
– Moja supruga ne može da shvati – reče Feraguto, ali Oliveira je već bio kod vrata. Jedan od njih dvojice otvori oči ili ih zatvori. I vrata su u nečemu podsećala na oko koje se otvara ili zatvara. Feraguto ponovo zapali cigaretu i stavi ruke u džepove. Razmišljao je šta će sve reći tom nepromišljenom i bandoglavom tipu kad opet bude stao pred njega. Oliveira dopusti da mu stave oblog na čelo (što znači da je on taj koji je zatvarao oči) i pomisli šta će reći Feragutu kada ga ovaj bude pozvao.
Hulio Kortasar
