Jednom gospodinu ispadnu naočare na pod, tresnuvši glasno o pločice. Gospodin se sagne rastužen, jer stakla naočara su vrlo skupa, ali, zapanjen, otkriva da se ona čudom nisu razbila.
Sada se ovaj gospodin oseća vrlo zahvalan, i shvata da je ovo što se desilo prijateljsko upozorenje, odlazi u optičku radnju i nabavlja kutiju od roga, dvostruko postavljenu da bi bolje štitila od udara. Jedan sat kasnije ispada mu futrola, a, on, nagnuvši se, ne mnogo uznemiren, otkriva da su se naočare pretvorile u prah. Ovaj gospodin za trenutak shvata da su namere proviđenja nedokučive, i da se čudo zbilo, u stvari, sada.
Hulio Kortasar
