Prljave kose, hrapavih ruku,
modrih ramena, nažuljanih nogu,
sa nekim bih rado da podelim tugu
ili da se predam velikome Bogu.
Borba od jutra počinje rano,
a sutra se nastavlja i sve tako redom,
kako mogu nekom nazvat: “Dobrim danom”,
kada živim kao da sam brat sa bedom.
I nikom ne valjam i nisam ni vredan,
jer kukolja ima u svakome žitu,
kanim se da napravim presedan
i sve to jednom da stavim u skriptu.
Ne bi li ljudi postali bolji,
kad pročitaju svedočenje moje,
dal’ će sudit il po Božjoj volji
ili će im obrazi promeniti boje.
Iza svake reči milioni stoje.
Iza svake kule naša kičma stoji.
Upitam se samo dal’ se Boga boje
Il’ je najvažnije do kol’ko se broji.
I onda kad padneš zamenićete drugi.
Za novce ne pitaj, oni su smešni.
Uživaj gladan u bolu i tugi,
čist ćeš otić’ kući, i Bog nekad zgreši.
Anonimni autor
