Jedan
je ležao naročito bespomoćno na ivici
Puta. Njegove trepavice su se spuštale
Teško i zadovoljno u senku očiju.
Reklo bi se, gotovo da spava.
Ali su
njegova leđa (nosili smo ga,
Teškog, malo u stranu, jer je veoma
Smetao kolonama koje su nadirale), ta leđa
Bila su jedna crvena krpa, ništa više.
I
njegova je šaka (nismo tu dogodovštinu
Više prepričavali, jer smo obojica
Brzo zaboravili), kao mač,
Držala tvrdo smrznutu konjsku balegu,
Jabuku,
žutu i ukočenu,
kao da je zemlja ili nečija ruka
Ili neki krst, neki Bog; pojma nemam šta
Odneli smo ga odatle i bacili u sneg.
Valter Helerer
Biografija
Valter Helerer je njemački pisac i teoretičar (19.12.1922. Zulcbach-Rozenberg, Bavarska, Njemačka – 20.05.2003. Berlin, Njemačka).
Regrutovan je u njemačku vojsku 1942. godine, služio je na jugu Evrope, najviše u Grčkoj gdje je bio svjedok ubijanja civila a poezija mu je, jednom prilikom je rekao, pomogla da prevaziđe trauma rata.
Studirao je filozofiju, istoriju, germanistiku i uporednu književnost. Doktorirao je 1949. godine radom o Gotfridu Keleru.
Predavao je književnost na nekoliko univerziteta, dugo je radio kao profesor na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. Poznat je i kao izdavač časopisa Akzente (Akcenti) i Srache in Technischen Zeitalter (Jezik u tehničkom dobu). Organizator više literarnih simpozijuma i izložbi.
Dosta je putovao po Americi. Pisao je pored poezije i romane i drame. Od 1954. godine je bio član legendarne Grupe 54.
Izabrana djela:
Der andere Gast (Drugi gost), 1952.
Gedischte (Pjesme) 1964.
Ausserhalb der Saison (Van sezone) 1967.
Systeme (Sistemi) 1969.
Die Elephantenuhr (Slonov sat), Frankfurt 1973.
Geschichte, die nicht im Geschichtsbuch steht. (Istorija koja nije u istorijskoj knjizi) 1976.
Alle Vögel, alle. Eine Komödie in 2 Akten samt einem Bericht und Anmerkungen zum Theater. (Sve ptice, sve – komedija u dva čina) 1978.
Gedichte 1942–1982. (Pjesme 1942-1982) Suhrkamp, Frankfurt 1982.
Oberpfälzische Weltei-Erkundungen. Weiden 1987.
