Mirišu Božićni
ručkovi,
dok se trese zemlja
Sa susednom
Miriše i barut i sve svetli.
I miriše ugašen
duvan
Na pepeo.
I čuju se opet
Svetle njihove boje
I vidi se da su tri
zvezde
Nepotrebne.
I vidi se lomača gde
gori
Hrastovo drvo
Kao da ju jeste
munja udarila
I miriše na vatru
Kremenu i kamenu
Temenu i remenu
Na čelu, široko je
da se ne svidi.
Vremenu.
Jedna zvezda.
Marko Jovanović