Piše: Radovan Popović
Aćimović je bio kod Crnjanskog u Londonu, u januaru 1965. godine. U jednom starinskom, viktorijanskom hotelu dvojica prijatelja pili su čaj i jeli sendviče i po običaju vodili su konverzaciju sličnu onoj od pre nekoliko godina. Aćimovića je interesovala ličnost Dafine, a Crnjanski je o toj davnašnjoj ujninoj požudi govorio sa uzbuđenjem:
– Ima dosta od ujne u mojoj Dafini…
Prijatelj ga direktno pita:
– Da ste sa ujnom u Beču, na školovanju, spavali – da li bi se rodila Dafina?
Crnjanski odgovara:
– Možda ne…
Uveče, dok su se taksijem vraćali u dom Crnjanskog, ovaj mu se poveri:
– Vi ste čovek koji zna ćutati… Moji su papiri ostavljeni na sigurno mesto. Među najintimnijim, koji će biti otvoreni posle moje smrti, nalazi se vizit-karta Principesse Valmarana iz Venecije. To je bila jedna velika moja ljubav…
Aćimović ga pita – jesu li to one „maske koje su po mene došle“ iz „Lamenta“? Crnjanski mu kaže:
– Vi sve hoćete da znate. Mladi ste. Doživećete otvaranje moje zaostavštine…
Poruke tri poeme
“Kako je Vuk Isakovič bio obučen studirao sam na ovim oficirima. Ja sam to malo preinačio i dao više austrijski karakter…”
Naravno, priča se odnosi na “Drugu knjigu Seoba”.
Aćimović nije dugo ostao u Londonu, a po povratku u Johanesburg svratio je opet u Rim i obaveštava ga da su njegovi papiri sigurno pohranjeni.
Prihvatio je ponudu “Prosvete” i uredniku Stevanu Raičkoviću poslao je, bez štamparskih grešaka, svoje tri poeme: “Stražilovo”, “Serbia” i “Lament nad Beogradom”. U pismu naglašava:
-… Ja bih želeo da tekst bude latinicom, iz više razloga.
Treba stvarati zajedničke tekstove za celu zemlju, treba latinicom štampati bar one tekstove koji imaju strane reči. Preslaganje u ćirilicu sasvim bi sigurno, kraj sve Vaše brige oko toga, ostavilo mnogo štamparskih grešaka u izdanju, a to bi bilo ružno. Kod nas su štamparske greške besmrtne, kao i stenice. Ćirilicom ne bismo mogli dati ni aksane.
Ja sam, u mojim godinama, a naročito kad se radi o ovakvom izdanju, vrlo osetljiv na štamparske greške. Ako bi ipak štampali ćirilicom, moj uslov je da mi pošaljete poslednju reviziju. Avionskom poštom to ide brzo.
Naslov knjige: Tri poeme – biće najbolje tako.
U tekstu ima stranih reči, a ima i imena iz prošlosti koja se ne znaju. Zato sam se rešio da Vam, u idućem pismu, pošaljem napomene, kratke, takvih aluzija i imena. To dajte na kraju kao: Napomene izdavača. Ili urednika. Dakle kao svoje.
Molim Vas da u ovakvom izdanju ne bude “pogovora”, ako želite baš da nešto uz to kažete, kao urednik, recite na povezu kao što se to u svetu uobičajilo, ili u zasebnom članku u časopisu.
U slučaju da imate još neka pitanja u vezi izdanja, javite…
A zatim, u post skriptumu: Privatno: zahvaljujem za dobre želje za godinu 1965, a i ja želim Vama i Vašoj porodici svaku sreću za ovu godinu koja je otpočela. Uspeha već imate.
Molim Vas da pozdravite svoju suprugu, a nadam se da je njeno zdravlje sad dobro. Kažite joj da je udati se za pesnika vrlo lako. Za to je potrebno samo plemenito srce. Teže je živeti sa pesnikom…
“Lament nad Beogradom” pisao je na plaži kraj Londona.
Crnjanski u dodatku pisma šalje svoje napomene za buduću knjigu “Tri poeme”:
Poema “Stražilovo” napisana je u Italiji, u proleće godine 1921. pri povratku iz Pariza. Ona je završena, na putu po Toskani, u mestu Fiesole, iznad Firence, u hotelu “Aurora”. (…)
Poema “Serbia” napisana je na novinarskom putu, na Krfu, gde je pisac, u kući našeg konzula, Anića, napisao nekoliko violentnih članaka za dnevni list “Vreme”, o stanju u kom je zatekao naša vojnička groblja. Na njih je, kako se u naslovu kaže: država potrošila manje nego što na Krfu košta magarac. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Boža Maksimović tražio je hapšenje i stavljanje pod sud pisca tih članaka.
Poema “Lament nad Beogradom”, napisana je, na odmoru, na plaži u blizini Londona, u mestu koje se zove Cooden Beach. Prvo, originalno, izdanje štampano je u ograničenom broju primeraka, u vanrednoj štampi štamparije “Garamond”. U Johanesburgu. Drugi tekst u “Književnim novinama” u Beogradu. U poemi ima nekoliko aluzija, na manje poznate geografske tačke, sa putovanja i života pesnika, a ima i aluzija na nekoliko njegovih pomrlih drugova, koji su danas i zaboravljeni.
Jan Majen je ostrvo u Arktičkom okeanu, kome je brod, kojim je pesnik putovao na izlet na Špitzbergen, išao u posetu. Na ostrvu ima svega jedna mala meteorološka stanica Norveške. Nije nastanjeno. Espanja je originalno ime Španije kud je pisac išao tri puta, a svaki put u vrlo različitim prilikama. Voli tu zemlju. Dobrović je poznati slikar Petar Dobrović, dugogodišnji poznanik i drugar pesnikov.
Kao i Sibe (Josip) Miličić, pesnik, Hvaranin, koji je u svom životu imao tri etape, koje kod nas vredi zapaziti: prvo, sa dve medalje za hrabrost u srbijanskoj vojsci, zatim drugu u NDH, i treću kada je pisao pesme “Partizanke”. Ližbua je Lisabon, glavni grad Portugala, gde je pesnik živeo, od maja do kraja avgusta, godine 1941. Finistere je uobičajeno ime Bretanje na krajnjoj tački francuske obale, na Atlantiku. Tuarezi su ratničko pleme Kabilije i nomadi Sahare.
Ming je stara dinastija Kine. Yang i Yin, muški i ženski princip u kineskoj mitologiji. Tao, glavni princip filozofski, taoista. Mandarini su bili najviši red kineskih velikodostojnika i državnih savetnika.
Strane reči su većinom poznate u ovom spevu. Ničevo je ruska reč za ništa, nada španska, za isto. Leiche je nemačka reč, za lešinu, cadavere talijanska, za isto. Tout passe je francuski, banalni, izraz za “sve prođe”.
Nao, hao, portugalska reč koju je teško prepisati, sasvim tačno, u našoj latinici phonetski, sa njenim, specijalnim aksanom i izgovorom, znači: ne, ne. Cormoran je ptica okeana. Francusko tombe znači grob. Somre je reč za tamu, podzemnu, a ombre za senku.
U svojoj izjavi Nikoli Drenovcu (“Pisci govore”, str. 65) pesnik je rekao da je “Lament nad Beogradom” labudova pesma…”
Emigracija u Nemačkoj se vajka da ništa nije učinila za Crnjanskog, a priča se uveliko da se vraća u zemlju. Među njima se, tim povodom, govori: – Jedini emigrant pred kim su titovci kapitulirali je Crnjanski…
nastaviće se
