A postoje trenuci u kojima, preko jedne jedine reči, jedne jedine rime, pisac pesme uspeva da se nađe tamo gde niko pre njega nije bio, dalje, možda, nego što je i sam želeo. Onaj ko piše pesmu piše je najviše zato što je pisanje stihova izuzetan pokretač svesti, razmišljanja, razumevanja vaseljene. Kada jednom iskusi to pokretanje,više nije u stanju da ispusti priliku da ga iskusi ponovo; postaje zavistan od procesa,onako kako drugi postaju zavisni od droge ili alkohola. Onaj ko postane zavisan od jezika je, pretpostavljam, ono što se naziva pesnikom.
