U svojoj Kratkoj istoriji engleske književnosti, Sentsberi smatra da je Juvorki jedna od najprimamljivijih junakinja te književnosti. Polužena i poluptica, ili – kao što će napisati pesnik Brauning za svoju mrtvu suprugu Elizabet Baret – poluanđeo i poluptica. Njene ruke mogu da se šire kao krila, a na telu ima svilenkasto paperje. Živi na izgubljenom ostrvu antarktičkih mora; tamo je pronalazi jedan brodolomnik, Piter Vilkins, i on se ženi njome.
Juvorki je iz roda krilatog plemena Glamsa. Vilkins ih preobraća u Hristovu veru, a po ženinoj smrti ipak uspeva da se vrati u Englesku. Priča o ovoj neobičnoj ljubavi može da se pročita u romanu Piter Vilkins (1751) Roberta Paltoka.
Iz Priručnika fantastične zoologije (Horhe Luis Borhes i Margarita Gerero)