Iz Van Gogovih pisama bratu Teu
- april
Na trenutke kao što se o mukle očajne hridi razbijaju talasi, mene zahvati oluja želje da nešto grlim, neku ženu tipa domaćice, ali napokon, treba to shvatiti onako kako jeste, dakle više kao posledicu histerične prenadraženosti, nego kao viziju prave stvarnosti…
Ah, moj dragi Teo, kada bi mogao da vidiš maslinjake u ovo doba!..Krošnje boje starog srebra i zelenkastog srebra naspram plavetnila. I uzorana zemlja narandžastih preliva. Sasvim je drugačije od onoga što zamišljamo na severu, tako je nežno, tako je otmeno!
To je poput okresanih vrba naših holandskih livada ili hrastovih šumaraka na našim dinama, hoću da kažem da šum maslinjaka ima u sebi nečeg veoma prisnog, neizmerno drevnog. Suviše je lepo da bih se usudio da ga slikam, ili da bih mogao da ga pojmim. Oleander, ah, on govori o ljubavi i lep je kao “Lezbos” Pivija de Šavana, gde je bilo žena na morskoj obali. Ali, maslinjak je nešto drugo, mogli bismo da ga uporedimo sa nečim što je stvorio Delakroa.
30.april
Kako je Delakroa bio u pravu, on koji se hranio samo hlebom i vinom I uspeo da pronađe način da živi u skladu sa svojim zanatom. Ali uvek ostaje to kobno pitanje novca – Delakroa je imao rente. Korto takođe. A Mile – bio je seljak i sin seljaka.
Voda je tokom jedne od poplava došla do nekoliko koraka od kuće, a kako kuća u mom odsustvu nije grejana kada sam se vratio, voda i šalitra kapali su kroz zidove.
Sve me je to pogodilo, ne samo turobni atelje već čak i studije koje su mogle da budu uspomena na njega – upropašćene, to je tako konačno, a moj polet da stvorim nešto vrlo jednostavno, ali trajno, bio je tako snažan. Da li je to značilo borbu protiv više sile, ili se pre radilo o slabosti mog karaktera, jer osećam veliku grižu savesti koju je teško definisati. Mislim da sam zbog toga toliko vikao tokom kriza, jer sam hteo da se branim a nisam više uspevao.
Vinsent
