Makarov i Petersen
No 3.
Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.
Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.
Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.
Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu.
Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.
Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!
Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.
Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?
Makarov: Naslov joj je zagonetan…
Petersen: Hi-hi-hi!
Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.
Petersen nestaje.
Makarov: Gospode Bože! Šta je sad ovo? Petersene!
Petersenov glas: Šta se desilo? Makarove! Gde sam?
Makarov: Gde si? Ne vidim te!
Petersenov glas: A gde si ti? Ni ja tebe ne vidim! Kakve su ovo lopte?
Makarov: Šta da se radi? Petersene, čuješ li me?
Petersenov glas: Čujem! Ali, šta se to desilo? I kakve su ovo lopte?
Makarov: Možeš li da se krećeš?
Petersenov glas: Makarove! Vidiš li ti ove lopte?
Makarov: Kakve lopte?
Petersenov glas: Pustite! Pustite me! Makarove!
Tišina. Makarov stoji užasnut, a zatim uzima knjigu i otvara je.
Makarov (čiita): “…Postepeno, čovek gubi svoj oblik i postaje lopta. A, postavši lopta, čovek gubi sve svoje želje”.
Zavesa.
Danil Harms
(1934)
