„Ona je znala“, kaže Kazanova o nekoj svodnici, „da ja neću imati snage da odem, a da joj nešto ne dam.“ Neobičan iskaz. Koja bi snaga bila potrebna da se svodnici ne plati njena usluga? Ili, tačnije, koja je to slabost na koju ona uvek može da računa? To je stid. Svodnica je na prodaju; ne i stid klijenta oko koga se ona trudi. Obuzet stidom, on traži neko skrovište i nalazi najpouzdanije: u novcu. Prvi novčić na sto baca drskost; stid uz njega dodaje stotinu da bi se prikrio.
Valter Benjamin
